/11 /11

Često se roditelji javljaju logopedu s pitanjem što je zapravo u razvoju govora primereno kom uzrastu i kako pratiti i podsticati detetov govor? Odgovor dakle najpre zavisi od detetovog uzrasta. Kada je u uzrastu od 2-3 godine treba obratiti pažnju ima li dete reč za gotovo sve stvari i pojmove. Koristi li se rečenicama od 2-3 reči i postavlja li pitanja. Kod dece od 3-4 godine govor je najčešće razumljiv i nepoznatima. Govori o događajima u vrtiću i kod prijatelja. Služi se brojnim rečenicama koje imaju četiri i više reči. Izgovor nekih glasova još uvek ne mora biti pravilan, to su glasovi szc, šžč, r, i to je za taj uzrast očekivano.

Dete koje je uzrasta 4-5 godina razume gotovo sve što se govori u njegovoj okolini, može slediti pričanje priče, poznaje četiri osnovne boje, ima pojam broja. Može takođe ispričati kraći sled događaja, poseduje dosta bogat rečnik, i govori tečno s malim brojem pogrešaka u izgovoru i gramatici.
 

Predškolski uzrast i govorni poremećaji

Koji su najčešći govorni poremećaji kod dece predškolskog uzrasta, te na koje načine roditelji mogu podsticati komunikacijski, jezični i govorni razvoj deteta?

Poremećaji koji se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu su poremećaj izgovora glasova i mucanje, dok u školskom uzrastu najviše teškoća se javlja kod čitanja i pisanja. Dislalija ili poremećaj izgovora glasova najčešći je govorni poremećaj kod dece. Može se javiti samostalno ili prati neke druge govorne poremećaje. Očituje se kao izostavljanje glasova unutar reči, na primer,  umesto riba – dete kaže iba), kao zamena glasova nekim drugim glasovima ili kao iskrivljen izgovor glasova. Roditelji se trebaju zabrinuti ako dete sa 5 do 5,5 godina još uvek nije usvojilo pravilan izgovor svih glasova, a što onda zahteva stručnu pomoć i odlazak logopedu.

 

Usporen razvoj govora

Dijagnoza usporen razvoj govora najčešća je kod dece čiji je govor još u razvoju, ali sporije u odnosu na vršnjake. Deca razumeju šta im se govori, ali sama ne govore dovoljno, nemaju formiranu rečenicu, u rečenici nedostaju glagoli, veznici, rečnik je siromašan, na govor ih treba posebno podsticati. Deca razumeju govor svoje okoline, ali se služe rečenicama koje nisu primerene hronološkom uzrastu. Naime, deca u uzrastu  od tri godine već bi se trebala služiti gramatički ispravnim rečenicama i to ne onim najjednostavnijim. Izgovor još nije čist, neustavne greške česte su kod dužih reči, prilozi vremena i brojevi još nisu usvojeni, rečnik je sužen, ali je struktura rečenice ispravna. U dece sa usporenim razvojem govora izostaće razvoj rečenice. U rečenici će nedostajati vezne reči, pomoćni glagoli, predlozi, veznici, rečnik će biti siromašan, a izgovor glasova zaostajaće za izgovorom vršnjaka. Kad roditelji posumnjaju na bilo kakva zaostajanja u govoru trebali bi se odmah obratiti za pomoć logopedu. Ako je dijete još uvek premalo za rehabilitaciju, roditelji će dobiti uputstva na koji način podsticati i razvijati govorni razvoj.

 

Mucanje ili poremećaj tečnosti govora

Mucanje je poremećaj tečnosti govora koji karakteriziraju ponavljanja delova reči ili rečenica, produbljivanje glasova, zastoji u govoru, umetanje različitih glasova ili poštapalica. Za roditelje koji kod svog deteta primete neke znakove mucanja, svakako je savet da što pre potraže pomoć logopeda, koji će proceniti učestalost i oblik govornih netačnosti, te dati potrebne savete. Kod mucanja važno je ne naglašavati detetov način govora, zadirkivati ga i ispravljati. Detetu govorite nešto sporijim i opuštenijim tempom. Slušajte šta dete govori, a ne kako govori. Što manje tražite od deteta da govori, postavljajte mu pitanja na koja može odgovoriti jednom do dve reči, čitajte mu vesele i lagane priče smirenim i laganim tempom i nemojte od mucanja učiniti nešto čega se treba sramiti. Pravog mucanja nema bez svesti o poremećaju.

 

Disleksija

Disleksija najčešće označava skupni termin za teškoće u čitanju, pisanju, računanju, razumevanju teksta i govora. U užem smislu reči, taj termin označava teškoće čitanja. Iako postoje tipični i u najvećem broju slučajeva slični simptomi, disleksija se kod raznih osoba manifestuje u različitim oblicima i stupnju jačina.. A to su disgrafija, koja označava  teškoće u pisanju koje su gotovo dvostruko češće od teškoća u čitanju. Diskalkulija označava pak teškoće u razumevanju i usvajanju matematičkih pojmova i operacija.

 

Obeležja teškoće čitanja:

• Teškoće povezivanja glasova i slogova u reči
• Menjanje reči premeštanjem ili umetanjem slogova (vrata=trava)
• Zamena slova ili slogova ( do=od)
• Pogađanje reči ( mračni=mačka, dobar=obad)
• Izostavljanje slova i slogova, kao i celih reči ( davnina=davni)
• Vraćanje na pročitani red ili izostavljanje reda
• Deca se mogu požaliti da im slova „plešu“, bježe, menjaju svoj položaj.

Otkriti smetnje na vreme

Dijete s disleksijom umara se puno brže od druge dece, ono mora upotrebiti znatno više koncentrisane pažnje da bi uopšte moglo pratiti što se događa. Može pročitati jednu reč na nekoliko pogrešnih načina, a da to niti ne primeti. Može pročitati reči tačno, a da ne razume što čita. Može jedan dan „zablistati“, a drugi dan biti potpuno isključeno i nesigurno. Može se činiti kao da ne sluša, a zapravo ima problema s pamćenjem instrukcija u nizu. Može se činiti leno, a zapravo ima probleme u organizaciji obaveza i treba mu pomoći u tome. 

Izvor: žena.hr