/11 /11

Razvoj govora kod beba započinje odmah nakon rođenja. Bebe usvajaju govor slušajući odrasle kada razgovaraju. Priznaćete, ovo je idealna prilika da verbalizujete sve što vam padne na pamet, a da pri tom imate vernog slušaoca. Onog trenutka kada vaša beba savlada fazu gugutanja (babbling) i započne komunkaciju sa vama koja uključuje reči, znaćete da se pred vama nalazi vrlo značajna etapa u odrastanju vašeg deteta. Međutim, kako ćete znati da li vaše dete napreduje u skladu sa optimalnim razvojem.

Šta je “normalno”? 

Razvoj govora i jezika kod svakog deteta je individualan i zavisiće od mnogo faktora uključujući uticaj socijane sredine u kojoj dete odrasta, genetske predispozicije i dr. Ne brinite ukoliko vam se učini da vaše dete nije „najpričljivije“ u društvu svojih vršnjaka. Međutim, obratite pažnju na određene znake u toku razvoja vašeg deteta. Većina beba će ući u fazu gugutanja i artikulisati zvukove kao na primer ba-ba-ba na uzrastu od 6 do 12 meseci. Do 18. meseca vaše dete će izgovoriti prve reči, a do kraja 2,5 godine počeće da povezuje reči u rečenici. Većina trogodišnjaka je u stanju da poveže 3 do 4 reči u rečenici, dok bi govor jednog četvorogodišnjaka trebalo da razume i osoba koja ne poznaje dete.

Uobičajeni izazovi

Govor deteta se razvija u skladu sa njegovim individualnim mogućnostima i svako eventualno kašnjenje ili nepravilnost ne znači da vaše dete treba stručnu pomoć. Prelazak iz faze gugutanja u fazu produkovaja pravilanih gramatičnih rečenica predstavlja spor proces pun izazova koji zahteva vreme i strpljenje. Kako znati da li je „tepav izgovor“ u stvari znak da se radi o nekoj od govornih mana? Ono što vi u stvari želite da vidite na ovom uzrastu, i na čemu je potrebno posebno obatiti pažnju, je stalan napredak i razvoj govora i jezika uključujući razvoj izgovora pojedinih glasova, fluentnost, pravilan gramatički izgovor i bogaćenje rečnika.

Ukoliko ne primećujete konstantan razvoj govora i jezika vašeg deteta u ovom periodu, koji ujedno predstavlja najznačajniji period za kognitivni i emocionalni razvoj u ranom detinjstvu, potrebno je potražiti pomoć govornog terapeuta. Iskustva su pokazala da rana intervencija može biti od neprocenjivog značaja za sprečavanje i/ili ublažavanje govorno jezičkih teškoća koje mogu uticati na dalji razvoj deteta.

Najčešći razlozi za otpočinjanje govorne terapije

1. Kasno progovaranje

Kasnim progovaranjem se smatra ukoliko dete nije izgovorilo jednu razumljivu rač do 15 meseci života, ili izgovara samo par reči, a navršilo je dve godine. Ukoliko dete ne razume kada mu se obraćate direktno, a starosti je oko 12 meseci, ili ne razume jednostavne naloge, a ima dve godine onda možemo predpostaviti da je reč o receptivnom kašnjenju. Ukoliko je audiometrijski nalaz (ispitivanje stanja sluha) uredan nephodno je odpočeti govornu stimulaciju koja će uključivati vežbe auditivne percepcije kako bi smo predupredili produbljavanje problema razvoja govora i jezika. 

2. Mucanje

Može se desiti da vaše dete kada je na uzrastu između prve i pete godine blago zamuckuje pri izgovoru pojedinih slogova ili reči kao na primer la-la-lako. Ovaj oblik nepravilnosti u izgovoru meže biti faza normalnog razvoja govora i nazvan je nefluntnost u govoru. Ne treba poistovećivati nefluentan govor i mucanje. Rano mucanje najčešće otpočinje između treće i četvrte godine i ispoljava se sa mnogo učestalijim ponavljanjem slogova nego što je to slučaj kod nefluentnog govora, te izaziva frustraciju kod deteta.  

3. Nepravilan izgovor glasova

Do treće godine života deca se vrlo često susreću sa izazovima u izgovaranju pojedinih „teških“ glasova srpskog jezika kao na primer š, ž, č, dž, ć, đ. Ukoliko dete i posle pete godine ispoljava poteškoće u izgovoru ovih glasova potrebno je posavetovati se sa govornim terapeutom.

Dragana Filipović, diplomirani defektolog - logoped, Edukativni centar LexisPro