Foto: Freepik.com

/11 /11

Ove nedelje dok sam listala društvene mreže, iskočila mi je nova, zanimljiva vest o roditeljstvu – Batalite društvene mreže, telefone, kada ste sa decom, samo vam odvlače pažnju i čine vas nervoznim… tako nekako. Uglavnom, naravno da sam morala da pročitam.

Dok sam ja tako zadubljeno sedela i čitala, moj sin je došao iz svoje sobe i povukao me za majicu.

“Šta je bilo?” Pitala sam ga i dalje zadubljena u telefon.

“Mama, da li hoćeš da se igraš sa mnom?” upitao je.

“Za minut. Čitam nešto jako važno!”

Uzdahnuo je kad sam ga odbila, i otišao nazad da slaže kocke. Sam.

Ironija je što sam upravo ignorisala i odbila sopstveno dete da bih mogla da pročitam studiju koja objašnjava zašto je ignorisanje loša stvar po to isto moje dete.

Ali, razumite me bar malo. Pogotovo što većin nas u nekim trenucima nedoumica uskače u tu google zečju rupu – Kako da mu podvalim povrće, Kako da skinem temperaturu, Kako da prespava celu noć… Poznato?

Sa druge strane, često sam daleko od direktne komunikacije sa realnim odraslim ljudima (posao, obaveze… ne stiže se) i zaista veliko hvala onome ko je smislio društvene mreže, to je jedan od načina da se iskomunicira sa prijateljima. Kada mi prekipi, okačim neki tužni smajli, svi me lepo obodre, virtuelno potapšu i odmah sve postane bolje. To je zaista divno.

Ali šalu na stranu. Uprkos prednostima koje pametni telefoni mogu da ponude, oni bi mogli biti najveći problem sa kojim se roditelji danas suočavaju. Deca zahtevaju tonu praktične pažnje, ali sa našom sve većom privrženošću pametnim telefonima,  interakcija roditelja i dece je značajno pogođena, a rezultati su prilično otrežnjujući.

U jednoj studiji objavljenoj u Translational Psychiatry, podaci sugerišu da rastrojeni roditelji štetno utiču na razvoj bebinog mozga, uključujući njihovu sposobnost da procesuiraju zadovoljstvo. Još jedno nedavno istraživanje (AVG Technologies) pokazalo je da se 32 procenta dece oseća nevažnim kada su njihove mame i tate na telefonu. Šta možemo zaključiti? Na našu decu negativno i kvantifikativno utiče naše preterano oslanjanje na pametne telefone.

Dok sam čitala sve ove informacije (na mobilnom telefonu, naravno) osetila sam da mi srce jače udara.  

U pozadini mog uma, sve što sam mogla da vidim bilo je da moj najmlađi sin pokušava da privuče moju pažnju i odlazi utučen na gomilu Lego kockica.

  
Istina je da mi nije potrebna studija da bih znala da sam bolji roditelj kada spustim telefon. Manje sam rasejana, strpljivija i prisutnija u svakom trenutku sa svojom decom.

I svakako ne kažem da roditelji moraju da bace svoje mobilne telefone u smeće i da se presele u kolibu u divljini i da počnu da prave sir. Potpuno isključenje jednostavno nije izvodljivo u modernim vremenima. 

Pametni telefoni mogu nam dosta pomoći u roditeljstvu. Edukativni sadržaji, neverovatne kamere za slikanje naših malih bića i mnogo dobre muzike. Možemo viđati bake i deke u drugom gradu i povezati se sa prijateljima koji žive širom sveta. Sve ove stvari su divne. Sve su one važne.  

I kao i za većinu stvari u životu, ključ za balansiranje upotrebe mobilnog telefona i roditeljstva je dakle - umerenost.

Kao roditelji, moramo biti svesni kako naši postupci, pa i korišćenje svih ovih smart spravica utiče na one koje najviše volimo u stvarnom životu. I onog trenutka kada ovi alati za online povezivanje postanu prepreka ličnom povezivanju, vreme je da ih isključimo i odložimo. Brzo.

Mi roditelji, moramo da budemo svesni kako upotreba telefona utiče na one koje volimo u stvarnom svetu. U trenutku kada ovo sredstvo povezivanja postane prepreka za lično povezivanje, vreme je da se isključite i odete. Brzo.

Pre neki dan sam gledala crtani film o paru koji večera u restoranu, sedeći okrenuti jedno ka drugom, pri čemu je jedno od njih neprestano na telefonu. Iz perspektive druge strane, telefon se pretvara u zid od cigle, zatvarajući svaku mentalnu i emocionalnu vezu na večeri.

I znate šta? Bila sam ta osoba, rastresena i na telefonu za stolom tokom večere. Ali sam takođe bila i druga strana… i to je baš bez veze.

Najviše me boli to što se zapravo i moja deca tako osećaju. Blokirano, ignorisano, nevažno.

Znam da sam bolja mama kada mi je telefon isključen. To je samo činjenica. Takođe znam da ova mala lica ispred mene imaju mnogo više da ponude od telefonskog ekrana. Dakle, ne znam za vas, ali ove godine ću uložiti zajednički napor da isključim telefon i više se fokusiram na povezivanje sa svojom decom.  

I još nešto. Zahvalna sam što ste imali priliku da pročitate ovaj članak. Pogađam, pročitali ste ga sa svog telefona. Kao što rekoh: umerenost je ključ.  

Ali ako imate priliku već danas, razmislite o udaljavanju sa društvenih mreža na kratko. Uzmite šolju kafe, sedite na pod i slažite lego kocke. Slušajte smeh svog deteta. Upijajte ga.  

Ti trenuci su najvažniji. I sigurno nećete zažaliti.

Izvor: scarymommy.com