Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2026
Danu media d.o.o. Beograd
Jesam li spremna da moj mali dečak odraste? Ne još.
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.5.2021
Hoće li svaki rođendan uvek biti tako gorak? Nisam spremna da odraste.
|
Želim još jedan dan da budem sa mojim dvogodišnjakom, koga još uvek mogu ubediti da je još beba, a ne veliko dete. Foto: Freepik.com
/11
Moj sin danas puni tri godine i sinoć sam otišla u krevet, moleći se univerzumu.
Ne još.
Nisam spremna da nastavim dalje. Želim još jedan dan da budem sa mojim dvogodišnjakom, koga mogu ponekad da ubedim da je još uvek beba, a ne veliko dete.
Ne još.
Mogu li da ga zadržim malo duže kao što je to trenutno? Male ruke koje i dalje izgledaju slično njegovim debelim rukama, pre nego što porastu u duge, tanke prste velikog deteta koji će kopati po pesku i rastaviti satove da bi shvatio kako oni rade?
Ne još.
Mogu li da ublažim slatku nevinost njegovih manira, kako on još uvek može da reaguje sa čuđenjem na moja glupa lica i glupi ples i kako mi pravimo pesme sa besmislenim rečima koje ništa ne znaće samo zato?
Ne još.
Možemo li da zadržimo naš svet u našoj kući? Gde sve možemo da nađemo na jedno mesto, sve pod jednim krovom?
Ne još.
Možemo li da zamrznemo vreme za samo još jedan dan? Zadržite kamion za odlaganje i vozite tačno tamo gde su na podu. Mogu li da zaustavim sat kada je u kadi, smejući se na to kako sam napravila brod da se zakuca u vodu i popne pravo gore?
Ne još.
I još.
Znam da je to nemoguće zadržati stvari onakve kakve jesu, a ja to ne želim. Zato što sa svakom prekretnicom koju skupimo, i ja rastem. Preobražavam se i postajem pravedna pored svog sina, koji mi daje sveže oči i podseća me šta je ovaj život. Raste. I uči. I promeni. I iskustvo.
I ne želim ništa da promenim. Ne želim da bilo koja od radosti ili ljubavi zastane ili čeka u uzaludnom pokušaju da zadrži stvari kakve jesu.
Zato što se menjaju svaki dan i onako kako jesu postaće nove stvari koje će nam doneti radost i strahopoštovanje i čudo.
Dakle, zato ću da nastavim da navijam na svaku prekretnicu - kada nauči da veže svoje cipele, kada ovlada kako da napravi doručak, kada počne da spava, umesto buđenja, moleći nas da se igramo sa njim.
Biću ponosna na čoveka koji ćeš biti.
Da li smo spremni da se suočimo sa tri godine, i sve što one znače.
Ne još.
Ali ćemo, zajedno.
Nisam spremna da odraste. Želim još jedan dan da budem sa mojim dvogodišnjakom, koga još ponekad mogu da ubedim da je još uvek beba, a ne veliko dete.
Ne još.
Može li da ostane još malo, ovakav kakav je sada? Sa malim ručicama, i još uvek krofnastim prstićima, pre nego što oni porastu u duge, tanke prste velikog deteta koji će kopati po pesku i rastavljati satove, da bi on shvatio kako satovi zapravo rade?
Ne još.
PROČITAJ JOŠ: Jednom, poslednji put ćeš mu čitati priču za laku noć
Mogu li da zadržim još malo njegovu slatku naivnost, način na koji reaguje sa čuđenjem na moje izraze lica kada se glupiramo, ili plešemo blesavi ples, ili dok smišljamo pesme sa besmislenim rečima koje ništa ne znače?
Ne još.
Možemo li da zadržimo naš svet u našem domu? Gde sve možemo da nađemo na jednom mestu, pod našim krovom?
Ne još.
Možemo li da zamrznemo vreme na samo još jedan dan? Mogu li da zaustavim sat na trenutak kada je u kadi, i smeje se brodiću koji zaroni, a zatim odjednom izleti na površinu vode?
Ne još.
Znam da je nemoguće zadržati stvari onakvima kakve jesu sada, a ja to i ne želim. Zato što sa svakom promenom koja se desi, i ja rastem. Preobražavam se i postajem pravednija pored svog sina, koji mi otvara oči i podseća me šta je život zapravo. Raste. I uči. I menja se. Stiče iskustva.
PROČITAJ JOŠ: Tebi, koja ćeš se (jednog dana) zaljubiti u mog sina, evo šta želim da znaš
I ne želim ništa da promenim. Ne želim da se bilo koja od radosti ili ljubavi zaustavi ili čeka u mom uzaludnom pokušaju da zadržim stvari kakvim sada jesu.
Zato što se menjaju svakog dana u nešto novo što nam donosi radost, i strahopoštovanje i čudo.
Dakle, zato ću da nastavim da navijam za svaku prekretnicu - kada nauči da veže svoje cipele, kada savlada kako da napravi doručak, kada počne da spava, umesto da se budi noću moleći nas da se igramo sa njim.
Ponosna sam na čoveka koji će biti.
Da li smo spremni da se suočimo sa njegove tri godine, i svime što one znače?
Ne još.
Ali hoćemo i moramo, zajedno.
Odabrala i prevela Ringeraja.rs
Izvor: mother.ly
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Zašto je troje (četvoro, petoro…) lakše od...
Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva ...
4
Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva ...
4
Putujte bezbrižni uz Triglav osiguranje
Planirate putovanje? Putno zdravstveno osiguranje Triglav osiguranja pruža zaštitu od nepredviđenih troškova lečenja u i...4
Planirate putovanje? Putno zdravstveno osiguranje Triglav osiguranja pruža zaštitu od nepredviđenih troškova lečenja u i...
4
Tebi, koja ćeš se (jednog dana) zaljubiti ...
Čast mi je da budem majka ovog dečaka, da ga vodim dok odrasta u osobu u koju ćeš se ti zaljubiti. I biće mi čast da i t...3
Čast mi je da budem majka ovog dečaka, da ga vodim dok odrasta u osobu u koju ćeš se ti zaljubiti. I biće mi čast da i t...
3
Retko se govori o "maminim devojčicama...
Nije suština u tome da majku držimo za ruku zauvek. Suština je u tome da znamo kada da je pustimo, ne iz nepoštovanja, v...3
Nije suština u tome da majku držimo za ruku zauvek. Suština je u tome da znamo kada da je pustimo, ne iz nepoštovanja, v...
3
