Želim još jedan dan da budem sa mojim dvogodišnjakom, koga još uvek mogu ubediti da je još beba, a ne veliko dete. Foto: Freepik.com

/11 /11

Moj sin danas puni tri godine i sinoć sam otišla u krevet, moleći se univerzumu.

Ne još.

Nisam spremna da odraste. Želim još jedan dan da budem sa mojim dvogodišnjakom, koga još ponekad mogu da ubedim da je još uvek beba, a ne veliko dete.
Ne još.

Može li da ostane još malo, ovakav kakav je sada? Sa malim ručicama, i još uvek krofnastim prstićima, pre nego što oni porastu u duge, tanke prste velikog deteta koji će kopati po pesku i rastavljati satove, da bi on shvatio kako satovi zapravo rade?
Ne još.

PROČITAJ JOŠ: Jednom, poslednji put ćeš mu čitati priču za laku noć

Mogu li da zadržim još malo njegovu slatku naivnost, način na koji reaguje sa čuđenjem na moje izraze lica kada se glupiramo, ili plešemo blesavi ples, ili dok smišljamo pesme sa besmislenim rečima koje ništa ne znače?
Ne još.

Možemo li da zadržimo naš svet u našem domu? Gde sve možemo da nađemo na jednom mestu, pod našim krovom?
Ne još. 

Možemo li da zamrznemo vreme na samo još jedan dan? Mogu li da zaustavim sat na trenutak kada je u kadi, i smeje se brodiću koji zaroni, a zatim odjednom izleti na površinu vode? 

Ne još.

Znam da je nemoguće zadržati stvari onakvima kakve jesu sada, a ja to i ne želim. Zato što sa svakom promenom koja se desi, i ja rastem. Preobražavam se i postajem pravednija pored svog sina, koji mi otvara oči i podseća me šta je život zapravo. Raste. I uči. I menja se. Stiče iskustva.

PROČITAJ JOŠ: Tebi, koja ćeš se (jednog dana) zaljubiti u mog sina, evo šta želim da znaš

I ne želim ništa da promenim. Ne želim da se bilo koja od radosti ili ljubavi zaustavi ili čeka u mom uzaludnom pokušaju da zadržim stvari kakvim sada jesu. 
Zato što se menjaju svakog dana u nešto novo što nam donosi radost, i strahopoštovanje i čudo.

Dakle, zato ću da nastavim da navijam za svaku prekretnicu - kada nauči da veže svoje cipele, kada savlada kako da napravi doručak, kada počne da spava, umesto da se budi noću moleći nas da se igramo sa njim.

Ponosna sam na čoveka koji će biti. 
Da li smo spremni da se suočimo sa njegove tri godine, i svime što one znače?
Ne još.
Ali hoćemo i moramo, zajedno.  

Odabrala i prevela Ringeraja.rs

Izvor: mother.ly