- Podsetite je da ste vi njen roditelj i da ste po zakonu odgovorni za nju dok je maloletna. Ne možete, dakle, da je pustite da ide kuda hoće i da radi šta hoće. Adolescenti su obično osetljivi na takve objektivne argumente, koji ne zavise od raspoloženja roditelja.

 

- Naravno. Uostalom, to ne bi bilo ni od kakve koristi. Autoritet se ne dokazuje fizičkom silom. Imajte na umu da deca u adoelscentskom uzrastu obično ne odbijaju da poslušaju, već samo prete da će to učiniti, a to je važna nijansa...

 

 

- Detetovo odbijanje je provokacija i, istovremeno, opipavanje granica. Ono vas testira. Dakle, najgore što možete da uradite jeste da odgovorite: „Baš me briga, idi ako hoćeš!“. Bolje je da mu smireno, ali odlučno kažete da to ne dolazi u obzir. Imajte na umu da će adolescent praviti veće gluposti i, samim tim, izlagati se većim rizicima ako ga roditelji ne zauzdavaju.

 

 

- Da, roditelji teško prihvataju neposlušnost. Međutim, takvo ponašanje je sasvim normalno u tom uzrastu. Neki misle da će dete, ukoliko preteruju sa zabranama i ograničenjima, postati još tvrdoglavije. Desiće se, međutim, upravo suprotno: adolescent će se osećati sigurnije zbog roditeljske odlučnosti. Ali samo pod uslovom da ste dosledni!

 

 

- Ograničenja i zabrane moraju da budu razumni. Adolescent koga roditelji puštaju da izlazi, a onda mu odjednom zabrane da ode s drugovima na večeru, sigurno će se pobuniti. Zabrana mora da bude obrazložena: restoran je daleko, u to doba neće imati prevoz do kuće, to mesto nije baš posećeno... S druge strane, ako celo njegovo društvo ide u kafić iz kraja, nemate razloga da mu zabranite da ide, osim ako nećete da ga kaznite. Ukoliko odbije da vas posluša, treba da se zapitate da li su vaši metodi vaspitavanja u redu.

 

 

- Da li su previše strogi? Da li su primetili da je odrastao? Adoelscentu treba ostaviti dovoljno prostora da se razvija, pri čemu se pod razvojem podrazumevaju dve stvari: odrastanje i kretanje. Treba, dakle, da preispitaju zabrane koje mu nameću. Podrazumeva se da roditelji treba to zajedno da učine i da treba da se dogovore kako će se ubuduće ponašati.

 

 

- Ne, naročito u slučaju razvedenih roditelja, a pogotovo ako je razvod bio buran Jedan roditelj onda obično igra na popustljivost da bi pridobio detetovu naklonost. Verovatno će u početku biti oduševlejno slobodom koju je tako lako izvojevalo. Ali, kasnije će početi da pati, pošto će shvatiti da ga roditelji iskorišćavaju za međusobni obračun.