Genetika je velika zavrzlama za nas laike, pa nije lako da shvatimo kako je moguće da dete ima drugačiju krvnu grupu od oba roditelja. Foto: Freepik.com

/11 /11

Iako važi pravilo da beba treba da ima krvnu grupu makar jednog roditelja, nije uvek tako. Onda uz znatiželjne poglede počnu da se nižu i pitanja da nema to možda veze sa komšijom ili poštarom... Uostalom, kako objasniti ovu nelogičnu pojavu?

Genetika je velika zavrzlama za nas laike, pa nije lako da shvatimo kako je moguće da dete ima drugačiju krvnu grupu od oba roditelja. Međutim, kao i u svemu, i ovde postoje pravila, ali postoje i – izuzeci.

PROČITAJ JOŠ: Šta određuje krvnu grupu bebe?

U srži svega je čak 20.000 gena koje svi imamo i koji se međusobno kombinuju. Među njima je i gen za krvnu grupu, tačnije, ABO gen. Postoje tri različite verzije tog ABO gena i to su A, B i O verzije.

U jednostavnom svetu te tri verzije bi dale tri krvne grupe, a dete bi imalo jednu od krvnih grupa roditelja. Ali nije tako.

Naime, većina gena ima dve kopije – jednu kopiju dobijamo od mame, a drugu od oca. Dakle, oba roditelja imaju po dve kopije svakog svog gena i oboje predaju bebi po jednu kopiju, pišu na sajtu Genetics.thetech.org.

Zato stvari nisu tako jednostavne.

Pošto imamo dve kopije gena za krvnu grupu, a postoje tri moguc´e verzije tog gena, sve to daje šest moguc´ih kombinacija. Ti genotipi krvnih grupa su AA, AO, BB, BO, AB, OO.

PROČITAJ JOŠ: Rh negativna krvna grupa - rizik za majku i dete

Dakle, postoji šest kombinacija, a postoje i nama poznate četiri krvne grupe – A, B, AB i O. Međutim, da sve bude još komplikovanije, tu su i proteini koji idu uz gene krvnih grupa, s tim što ih nulti gen – nema.

I kad se sagledaju sve moguće kombinacije i varijacije, jasno je da krvna grupa roditelja sama po sebi ne govori dovoljno i da su genotipi roditelja vrlo važni za to koju će krvnu grupu imati beba.

Zato je, recimo, moguće da beba ima A krvnu grupu ako je imaju i mama i tata, ali je moguće i da ima nultu krvnu grupu. Šanse za to su 25 odsto, baš zbog onih rasporeda genoma i proteina.

Posebno zanimljiv slučaj je kad jedan roditelj ima AB krvnu grupu, a drugi nultu. Tada beba ima krvnu grupu koja ne pripada nijednom roditelju – A ili B.

I mada sve ovo na prvi pogled deluje nelogično, ako dublje zađemo u genetiku, vidimo da je i te kako moguće. Isto tako je moguće i to da roditelji sa nultom krvnom grupom uvek imaju bebu sa –nultom krvnom grupom.

Nevena Dimitrijević

Izvor: Zadovoljna.nova.rs