|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

KAKO DA IZABERETE PRAVI PROBIOTIK?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.11.2020
Sa dr Miodragom Krstićem, iz Kliničkog centra Srbije, profesorom gastroenterologije i hepatologije na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu i predsednikom udruženja gastroenterologa Srbije, razgovarali smo o primeni antibiotika, njihovom značaju, ali i brojnim neželjenim efektima.

image
/11


 

Suočeni smo sa situacijom koju početkom godine niko nije ni mogao da zamisli, ni da predvidi. Pandemija Covid-19, koja i dalje traje, podsetila nas je na činjenicu da je zdravlje naše najveće bogatstvo, a prevencija najbolji lek. Tako smo u prethodnom periodu naučili da je jačanje imuniteta i pojačani unos vitamina D od izuzetne važnosti za odbranu organizma.

Antibiotici su, tokom pandemije, postali važan deo terapijskih protokola i spasili su ogroman broj ljudskih života. Primenjivali su se, od početka pandemije, širom sveta, za terapiju čestih upala pluća uzrokovanih bakterijama, a koje su se nadovezivale na početna virusna oštećenja, ističe na početku razgovora prof. Krstić. Ono što svakako znamo jeste da antibiotici nisu “pametni lekovi” koji bi mogli da razlikuju loše od dobrih bakterija. Bez obzira iz kog razloga ih pijemo oni izazivaju neravnotežu u crevnoj flori koja može dovesti do brojnih stomačnih tegoba. Danas se smatra da svaki treći pacijent na terapiji antibioticima, bez obzira na pol i uzrast, pati od dijareje, grčeva, nadimanja, mučnine, što neprijatno komplikuje i produžava postojeću infekciju koju želimo da savladamo. Dakle antibiotici leče, ali imaju i čitav niz neželjenih efekata, pa uvek moramo voditi računa da sprečimo nastanak takvih stanja. Osim toga, dugogodišnja, nekritična primena antibiotika, dovela je do toga da mnoge loše bakterije postanu rezistentne, odnosno otporne na njihovo delovanje. Tako se sve češće dešava da, i za neke obične, banalne infekcije, moramo koristiti jače antibiotike ili njihove kombinacije, napominje prof Miodrag Krstić.

Zato danas svetski vodiči ističu  da se uz svaki antibiotik, mora uzimati i provereni probiotski preparat.

 

 

Probiotici su već dugi niz godina u fokusu stručne javnosti. Konstantno se sprovode brojne kliničke studije koje dokazuju njihov značaj za naš organizam, pa se tako sa sigurnošću zna da nas štite od razvoja loših bakterija jer održavaju balans u crevima. 

U našim apotekama može se naći mnogo različitih probiotika. Ipak, među brojnim probioticima, postoji samo jedna probiotska gljivica pod nazivom Saccharomyces boulardii. Ono što je za ovaj oblik probiotika važno znati je da je, kao gljivica, otporan na sve vrste antibiotika. Samo Bulardi se može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. Svi drugi probiotici nisu uvek u potpunosti bezbedni za primenu tokom antibiotske terapije. Naime, većina probiotskih preparata u svom sastavu sadrži dobre bakterije, koje su osetljive na delovanje antibiotika, kaže dr Krstić.

Kada uzmete probiotske preparate koji su sastavljeni iz dobrih bakterija, često se savetuje da napravite razmak od 2 ili 3 sata, jer u suprotnom postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na probiotske dobre baterije, i time smanjiti efikasnost preparata koji pijete da biste sprečili stomačne tegobe, ističe prof Krstić.

Pored velike mogućnosti da antibiotik uništi korisne probiotske bakterije, postoji i mogućnost da one razmene rezistentne gene sa patogenima, čime bi loše bakterije mogle postati otporne na antibiotik. Da li možete zamisliti situaciju da svi antibiotici izgubi svoju efikasnost? To bi izazvalo katastrofu ogromnih razmera i ugrozilo opstanak čovečanstva, a zbog česte nekritične primene antibiotika, već postoji mnogo sojeva loših bakterija otpornih na njihovo delovanje.

Upravo zbog svega navedenog važno je da pacijenti, ali i mi lekari, budemo svesni da samo pravilnom upotrebom možemo sačuvati antibiotike za situacije kada će oni zaista biti potrebni. Istovremena primena probiotske gljivice, uz sve ostale mere koje se preporučuju, pomoći će da se uspešno suprotstavimo rastućoj otpornosti bakterija na antibiotike.

Kada govorimo o otpornosti, važno je napomenuti i da antibiotici širokog spektra imaju veći uticaj na crevnu mikrofloru, a samim tim postoji i veća verovatnoća da se jave brojna neželjena dejstava. Uglavnom se javljaju tegobe kao što su bolovi u stomaku, nadutost ili proliv, a ponekad i ozbiljne infekcije poput Klostridije koja može biti veoma opasna.

Za mene kao lekara, najvažnije je da preporučim isključivo probiotik za koji postoji adekvatan nivo dokaza odnosno onaj čija efikasnost i bezbednost je dokazana u brojnim kliničkim studijama. Međutim, ono što je takođe ključno je da kada kupujemo probiotik u apoteci, uvek posebno obratimo pažnju i na broj probiotskih kultura koji su deklarisani na kutiji. Ovaj broj se obeležava u jedinicama CFU. Zašto je on važan? Ne smemo da zaboravimo da su bakerije i gljivice živi mikroorganizmi, koji su osetljivi na ambijentalne uslove, pa njihov broj vremenom opada, a od doze zavisi i efikasnost preparata. Zbog toga je izuzetno važno da proverite šta piše na kutiji - koliki je broj živih probiotskih kultura NA KRAJU roka upotrebe, a ne u momentu pakovanja. Samo tako ćete biti sigurni da ste za sebe i svoju porodicu uradili pravu stvar, na kraju razgovora navodi profesor gastroenterologije i hepatologije, dr Miodrag Krstić.



Promo objava

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Začini
Začini su biljke ili delovi određenih biljaka koje se u određenom obliku upotrebljavaju radi postizanja arome i ukusa je...
4
U spanaću ima puno gvožđa – reče mama deci...
Demistifikovanje spanaća i drugih "zeleniša".
3
Pitali smo doktora: Nadutost
Ringeraja vam je dala priliku da pitate lekara sve što vas zanima u vezi varenja, stomačnih problema i probiotika kao re...
3
Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika
Klinički centar Srbije, najveća i najznačajnija zdravstvena ustanova u našoj zemlji i okruženju, aktivno se priključio n...
3





image
pamaja
Fitolat je obavezni deo moje torbe za porodilište.
Fitolat sam otkrila u prvoj trudnoći. Pošto imam blizance, veoma mi je bilo važno da uspostavim pravilnu laktaciju. Još dok sam bila u porodilištu suprug mi je doneo Fitolat. Ja sam bila oduševljena. Mleko je pravilno nadolazilo, nisam imala mastitis niti bilo kakvih tegoba. Koristila sam ga tokom čitavog perioda dojenja. Moji blizanci su dojene bebe, bez adaptiranih mleka zahvaljujući Fitolatu. Sada su to zdravi sedmogodišnji dečaci. Uskoro nam stiže i seka, tako da će Fitolat biti obavezni deo moje torbe za porodiliste.  Više >>
image

Anketa

kradja kreditne kartice
VVVV

Da li se nakon kradje kreditne kartice ukraden novac (potrosen u prodavnicama, kartica bez pin koda) moze nekako povratiti?

ne znam (45%)

ne moze (53%)

moze (kako) (2%)


Ukupan broj glasova: 118

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here