/11 /11

Problemi sa vidom kod dece mogu da se ublaže!

Za decu koja pokazuju poteškoće ili smetnje u razvoju, odnosno simptome poremećaja motorike, senzornog ili mentalnog zdravlja namenjene su mere “rane intervencije”.

Ona uključuje pružanje usluga članovima porodice i širem okruženju, sa ciljem garancije i potenciranja maksimalnog razvoja fizičkih, psihičkih, senzornih i socijalnih kapaciteta deteta, od samog početka njegovog života.

U okviru nje postoje i vežbe vizuelne stimulacije i vizuelnog treninga.

- Cilj programa ovih vežbi nije da dete sa oštećenjem vida odjednom progleda već da se nejgovo čulo vida stimuliše pri procesu sazrevanja.

Fiziologija procesa sazrevanja se odvija na sledeći način, foto receptrori dostižu anatomsku zrelost u četvrtom mesecu, funkcionalnu od druge do treće godine, očni nerv završava svoj proces mienilizacije oko druge godine, kortikalne promene sazrevanja se završavaju u istom periodu, dok je labilizacija gotova do devete godine.

Kada sagledamo proces sazrevanja vida,  shvatimo da što pre počnemo sa vizuelnim stimulacijama, doprinosimo kvalitetnijem  procesu  sarevanja vida - kaže  Silvana Plavšić, defektolog.

KOME JE PROGRAM VIZULENE STIMULACIJE NAMENJEN

Vežbe su predviđene za decu sa problemima, odnosno  nedostatkom vida od rođenja do treće godine, uz mogućnost proširenja usluge na decu do 6 godina. Predviđene su za decu koja vide na samo jedno oko, slabovidu decu, slepu decu, totalno ili parcijalno, decu sa višestrukim poremećajima i uporednom problematikom vida, onu sa cerebralnom paralizom ili nekim drugim sindromom.

Vežbe koriste i svoj novorođenoj deci koja pokazuju simptome poremećaja  vida, kao i svoj prerano rođenoj deci, od 23. do 27. sedmice trudnoće, zbog postojanja velikog faktora rizika za pojavu oftalmoloških ili neuroloških smetnji i disfunkcija u razvoju, okcipitalnih povreda - dodaje Silvana Plavšić.

Roditelji deteta sa određenim problemom vida prolaze kroz četiri faze dok ne prihvate situaciju kao realnost: stanje šoka, stanje besa, stanje negiranja i depresivno stanje. Važno je da se oni upoznaju sa poremećajima i primerima lečenja.

TRI FAZE U RAZVOJU VIDNOG SISTEMA:

1) kritični period: 0 – 4 meseci
2) vrlo osetljiv period: 4 meseca – 2 godine
3) osetljiv period: 2 meseca – 8 / 9 godina.

Oštrina vida se stimuliše šarenim  visećim igračkama, jednostavnim, a jako uočljivim ilustracije (kartama), malim  predmetima živih boja, kompjuterom za stimulaciju vida (slikama predmeta iz svakodnevne upotrebe, porodičnim slike) i ljudskim licem (grimasama i glasom).

RAZVOJ INDIVIDULANOG PROGRAMA

- Rad sa svakim mališanom uključuje sledeće:

proveru vidnog kapaciteta,percepcije svetla, pokretljivosti očiju, percepcije predmeta, pažnje, snalaženja u prostoru i koordinacije vida i kretanja, vida i komunikacije i percepcije dvodimenzionalnih oblika.

Svaka vežba podrazumeva prepoznavanje, razlikovanje i tumačenje predmeta. Cilj vežbi je da dete prepozna ljudski lik, kontrast crno - belo, veličina, boju ili oblik, boje, predmete i osobe u pokretu.

Vizuelna stimulacija kod novorođenčadi se sastoji iz reakcije (skretanja pažnje), fiksacije vida,  mogućnosti održavanja pažnje i praćenja razvoja.

Rana intervencija kod dece bez očuvanog vida podrazumeva da se prati položaj tela, motricitet, čulo sluha i kognitivni razvoj. Vežbama se podstiču  razvoj komunikacije, čulo dodira i navike u ishrani, oblačenju i kontroli mokrenja i stolice, primerene njihovom uzrastu.

- Deca sa oštećenjem vida programom rane intervencije, biće potpuno spremna i da maksimalno koriste svoje vidne potencijale u daljem školovanju, životu i radu - zaključuje Silvana Plavšić.

Izvor: zena.blic.rs