Zadatak roditelja je da budu uz dete i da mu svojim primerom pokažu kako da se bore i izbore sa stresom. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kako objašnjava Nataša Veselinović, psihoterapeut pedagoškog savetovališta Foruma pedagoga, deca imaju svoje brige i ma kako one izgledale bezazlene i, sa stanovišta odraslih, nebitne one su rezultat njihove zainteresovanosti da u nečemu uspeju, odnosno da se nešto povoljno odigra.

Deca uzrasta tri do četiri godine mogu brinuti da li će se njihov drugar sutradan igrati sa njima ili će izabrati nekog drugog za igru, da li će drugarica sutradan vratiti pozajmljenu igračku ili će opet zaboraviti i slično.

PROČITAJ JOŠ: 12 zapovesti za roditelje (a i šire)

- Odrastanje podrazumeva uspešno savladavanje prepreka, pobeđivanje u borbi sa konfliktnim situacijama, odnosno prevladavanje svih onih životnih situacija koje zahtevaju suočavanje sa neudobnostima, nezadovoljavanjem potreba, uskraćivanjima, odbacivanjima, gubitcima. Osvajanje alata za življenje podrazumeva naoružavanje deteta iskustvom upravo iz tih životnih situacija koje roditelji ne mogu i ne treba da otklone. Zadatak roditelja je da budu uz dete i da mu svojim primerom pokažu kako da se bore i izbore sa teškim osećanjima, gubitcima, rastancima, povredama, bolešću, neslaganjima sa bližnjima.
 

OTKUD STRES?

Uzročnici stresa kod deteta kreću se od problema u školi, previše obaveza, svađe s prijateljima ili je u pitanju dublje uzrokovan stres dečjm osjećajima ili pritiscima, poput želje za boljim uspehom u školi ili uklapanjem u društvo...

Najčešće greške roditelja su: okrivljavanje deteta, ukazivanje na greške koje je počinilo, potcenjivanje i negativno procenjivanje sposobnosti deteta da izađe na kraj sa situacijom, poređenje sa drugom decom koja su uspela, sa braćom i sestrama koji uvek lako iz svega izađu i snađu se, poređenje sa sobom na štetu deteta.

- Ukoliko je detetu važno da bude omiljeni drug, a ne uspeva da privuče pažnju drugara, ili biva odbačen, to će ga sigurno preokupirati i obojiti sva dešavanja u školi. Verovatno će nepovoljna situacija uzrokovati stres za dete. Razvod roditelja ili česte svađe, posebno pred decom, mogu biti nepresušni izvor stresa. Školski neuspeh će biti dugoročni izvor stresa za dete ako su roditeljska očekivanja daleko iznad mogućnosti deteta. U toj situaciji dete nema mogućnost da postigne zadovoljavajući uspeh ni za roditelje, ni za sebe.
 

PROČITAJ JOŠ: 10 načina kojima roditelji nanose štetu decu a da to ne znaju

RAZLIČITE REAKCIJE

Deca različito reaguju na stres ne samo u zavisnosti od uzrasta, već i u zavisnosti od ličnih sposobnosti i osobina ličnosti, kao i ishoda stresnih situacija u prethodnim fazama odrastanja. Uspešnost u savladavanju prepreka u životu je od velikog uticaja na kasnije faze odrastanja. Roditelji treba da pruže podršku deci da iz svih faza izađu kao pobednici, odnosno naoružani sposobnostima za uspešno savladavanje prepreka u kasnijim fazama razvoja. Dete koje uči da vozi bicikl će morati da savlada bol prilikom pada da bi naučilo da vozi. Kada se njegov prijatelj naljuti, moraće sam da nađe način da povrati prijateljstvo. Kada deca odmalena uče da se nose sa životnim teškoćama, na neki svoj način, ona se najbolje pripremaju za život i suočavanje sa stresnim situacijama.

KOJI ZNACI MOGU DA UKAŽU DA DETE PATI OD PRETERANOG STRESA

- glavobolje

- zamor

- bolovi u stomaku

- lupanje srca

- bolovi u grudima

- problemi sa koncentracijom

- anksioznost

- agresija

- burne emocionalne reakcije

- nagle promene raspoloženja

- društvena izlovanost

- nezainteresovanost za bavljenjem uobičajenim aktivnostima

PROČITAJ JOŠ: Zašto više uživam u životu od kako imam decu

KAKO RODITELJI MOGU DA POMOGNU DETETU

Deca najviše uče posmatrajući ukućane, tako da je bitno da deca vide od roditelja kako se oni na pravilan način nose u stresnim situacijama.

Ako deca ne nauče kako da se nose sa situacijama koje nisu prijatne, nije isključeno da će u nekom trenutku posegnuti za hranom (prejedanjem) ili pak za nedozvoljenim supstancama.

Bitno je i detetu omogućiti dovoljno sna, kao i dovoljno vremena za igru, zabavu i rekreaciju. Roditelji ne treba da zatrpavaju decu vannastavnim aktivnostima, jer je jedna od najstresnijih situacija za dete ta, da ima previše obaveza.

Naučite ih da se nose sa greškama, i podsećajte ih s vremena na vreme da je normalno pogrešiti. Sve je to deo procesa odrastanja, jer se na svakom pogrešnom potezu uči i nastavlja dalje.

KADA JE POTREBNA STRUČNA POMOĆ

Ako roditelji ne mogu da pomognu, a primećuju da je njihovo dete preokupirano nečim tako da to dovodi do dugotrajnijih promena u ponašanju koje onemogućavaju svakodnevno uspešno funkcionisanje i završavanje obaveza treba da ponude detetu profesionalnu pomoć. Pružanje profesionalne pomoći u situaciji kada dete ne može da izađe na kraj sa stresom, sprečiće produbljivanje problema, dalju pojavu neželjenih ponašanja i proširivanje problema na druge oblasti života.

Marijana Ilić

Izvor: Zena.blic.rs