Deca se suočavaju sa različitim vrstama vršnjačkog pritiska povezanog sa uzrastom i razvojem tokom detinjstva. Foto: Freepik.com

/11 /11

Roditelje često muči pomisao da će njihovo dete podleći pritisku vršnjaka. Ali, to se ne događa toliko često. Deca ulaze u društvene grupe čak i u svojim najranijim godinama, a usput uče važne lekcije.

„Pritisak vršnjaka“, kako ga stručnjaci nazivaju, normalan je deo detinjstva i može se videti već kod dece vrtićke dobi kada su prvi put u interakciji sa vršnjacima.

Evo kako pritisak vršnjaka izgleda u različitoj dobi dece – i zašto roditelji mogu da odahnu.

 
Šta je uticaj vršnjaka?

Ljudska bića su društvena bića. „Svi mi imamo potrebu a pripadamo i osećamo se dobrodošlo i uključeno“, kaže Lawrence Cohen, psiholog i koautor knjige „Best Friends, Worst Enemies: Understanding the Social Lives of Children“.

„Mi kod drugih tražimo znakove onog što trebamo ili ne trebamo činiti“, kaže Cohen, i to je normalan deo interakcije sa drugima. Deca se susreću sa pritiskom vršnjaka kada krenu u školu, delimično zato što su okružena vršnjacima, ali i zato što su kognitivno sposobna brinuti se o tome što drugi misle.

Roditelji se brinu da će pritisak vršnjaka zameniti njihov uticaj, ali istraživanja pokazuju da roditeljski uticaj ostaje delotvoran čak i u adolescenciji, pogotovo ako je veza roditelja i deteta jaka.

Način na koji vršnjaci utiču jedni na druge je vrlo suptilan – putem osobnih preferencija, stvari koje vole, stvari koje ih nasmejavaju, itd. Dobri prijatelji mogu uticati na vaše dete tako da ono počne da se brine o školi, bude obzirno, deli sa drugima kao i da „igra prema pravilima“.

Vršnjaci u različitim dobima

Deca se suočavaju sa različitim vrstama vršnjačkog pritiska povezanog sa uzrastom i razvojem tokom detinjstva. Evo objašnjenja šta se događa.

Mala deca (uzrasta 4 do 7 godina) obično su orijentisana prema pravilima, a rodne norme počinju se oblikovati, utvrđujući se do uzrasta od 5 ili 6 godina.

Dečaci, na primer, uče od vršnjaka da ne bi trebalo da se igraju sa devojčicama, koriste boje za devojčice ili se igraju određenih igara. „To je velik gubitak za dečake“, smatra Cohen. Dečacima od 5 do 7 godina vrlo je važno da imaju prijatelje tako da često tolerišu i onog koji im nije sasvim drag, samo da bi imali bar jednog prijatelja misleći da nemaju druge opcije.

Deca uzrasta od 8 do 10 godina imaju problema sa samopoštovanjem jer tada postaju samokritičniji. Upoređuju se sa drugom decom, počinju da shvataju da nisu uvijek najbolji, pa se mogu osećati „kao da ih niko ne voli“.

Devojčicama postaje vrlo važno da imaju najbolju prijateljicu, a osećaju se izdanima ako prijateljica odabere da se igra sa nekim drugim detetom.

Starija deca (uzrasta od 11 do 13 godina) brinu se o tome šta drugi misle o njima pa su vrlo osetljiva na neodobravanje. To je vrlo kritično razdoblje za njihovo samopoštovanje, ali istovremeno deca mogu prihvatiti i ceniti razlike između prijatelja, pa se u toj dobi razvijaju kvalitetnija prijateljstva.

Da li je to zaista pritisak vršnjaka?

Kada vaše dete pokazuje nepoželjna ponašanja, lako je okriviti drugo dete, ali važno je imati na umu da deca iskušavaju različite ličnosti.

Česta je reakcija da, ukoliko naše dete radi nešto loše, pomislimo kako ga je neko drugi podstaknuo na to. Učini nam se da naša deca popuštaju pred pritiskom vršnjaka, ali zapravo je reč o tome da je dete preuzelo vrednosti ili stanovište drugačije od našega.

Gledati na decu kao na individue slabe volje i bez temeljnih vrednosti pojednostavljuje ulogu vršnjaka i ne rešava osnovnu ljudsku potrebu za pripadanjem.

Važnost učitelja

Učitelji igraju ključnu ulogu u stvaranju pozitivne klime u razredu, koja uticaj vršnjaka može održati zdravim.

Dobar učitelj koristiće kohezivnost grupe da bi izgradio razredni identitet maskotom razreda, nizom razrednih vrednosti ili zajedničkim razrednim projektom.

Važno je da učitelji promovišu obzirnost, toplinu i poštovanje, kao i da insistiraju na ljubaznosti kako bi promovisali pozitivno okruženje u razredu.

Kada učitelj dopusti da se njegovo negativno mišljenje o detetu iskaže u razredu, druga deca izbegavat će to dete, pokazuju istraživanja

Kako pomoći?

Ako vaše dete ima poteškoća pri suprotstavljanju nekom „nasilnom“ prijatelju, ili mislite da donosi upitne odluke koje mu ne pristaju, važno je proceniti što se događa.

Pre nego okrivite njegove vršnjake za loš uticaj, pokušajte provesti sledeće strategije:

• Slušajte i potvrdite

Odrasli često vide želju za pripadanjem kao znak slabosti, ali ona je normalna i zdrava potreba. Kada se vaše dete bori sa pritiskom vršnjaka, slušajte njegove brige i priznajte da shvatate kako je njegova odluka teška.

Budite voljni slušati o stvarima sa kojima se možda ne slažete.

• Budite otvoreni i znatiželjni

Povezivanje slušanjem može pomoći detetu u razvijanju samostalnog razmišljanja. Sa druge strane, uloga savetodavca može zbuniti dete, kao i pojačati uticaj vršnjaka.

• Podstičite rešavanje problema

Dopustite detetu da preuzme vođstvo u rešavanju nekog problema kako bi usvojilo važne veštine suočavanja sa stresom koje će mu trebati i kasnije u životu.

• Učite ih da se bore za svoja prava

Roditeljima je posebno teško gledati kada je drugo dete neljubazno ili zapoveda vašem detetu. Ako primetite takvo ponašanje, pomozite mu igranjem uloga da smisli odgovarajuću reakciju na takvu situaciju, poput: „Prošli put smo igrali tvoju igru, a ovaj put ćemo moju“. Nekoj deci ne smeta da ih prijatelji usmeravaju, stoga otkrijte koliko to odgovara vašem detetu.

• Ohrabrujte različita mišljenja

Dopustiti deci da se ne slažu sa nama nije zabavno, ali pomaže u podsticanju nezavisnog razmišljanja. Mi često kažemo kako želimo da naša deca razmišljaju o svemu i ne padaju pod tuđi uticaj, ali u isto vreme želimo da nas slušaju i budu pod našim uticajem. Deca neće moći da misle svojom glavom ni među prijateljima ako se njihovo mišljenje ne ceni kod kuće.

• Ponudite im izlaz

Kada deca krenu u srednju školu, možda zatrebaju „plan bega“ iz nepredvidivih i neželjenih situacija. Dopustite im da krive vas tako što će reći nešto poput: „Moji tata i mama bi se jako ljutili kada bih… (popunite prazninu).“

Izvor: Skolskiportal.hr