(Foto: Magnific)

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Prelazak iz četvrtog u peti razred za mnogu decu predstavlja mnogo veći izazov nego što roditelji na prvi pogled očekuju. Iako se često smatra da je peti razred samo prirodan nastavak osnovne škole, za učenike on zapravo označava početak jednog potpuno novog perioda. Menja se način rada, povećava se broj predmeta, pojavljuju se različiti nastavnici, a od dece se očekuje da budu samostalnija i odgovornija nego ranije.

Zbog svega toga, nije neobično što se veliki broj učenika upravo u petom razredu prvi put suočava sa ozbiljnijim školskim poteškoćama. Deca koja su do tada imala odlične ocene odjednom mogu da počnu da postižu slabije rezultate, da provode više vremena nad knjigom, ili da osećaju strah pred kontrolne zadatke i odgovaranja. Roditelji se tada često pitaju šta se dogodilo i zašto njihovo dete, koje je do juče bez većih problema savladavalo gradivo, sada ima toliko poteškoća.

Odgovor nije uvek jednostavan. Peti razred donosi brojne promene koje se dešavaju istovremeno, a deci je potrebno vreme da ih razumeju, prihvate i nauče kako da se sa njima izbore.

Više predmeta, više nastavnika i više obaveza

Jedna od najvećih promena jeste prelazak sa jednog učitelja ili učiteljice na veći broj predmetnih nastavnika. U nižim razredima deca uglavnom imaju jednu osobu koja ih dobro poznaje, prati njihov napredak i pomaže im da se snađu u školskim obavezama. U petom razredu situacija postaje drugačija.

Svaki nastavnik ima svoj način predavanja, svoja očekivanja i pravila koja učenici moraju da upoznaju. Ono što je prihvatljivo kod jednog nastavnika možda nije dovoljno kod drugog. Neki zahtevaju detaljne odgovore, drugi insistiraju na razumevanju, dok treći očekuju da učenici samostalno povezuju različite informacije.

Za dete od deset ili jedanaest godina to može da bude prilično zahtevno. Potrebno je da se navikne na različite stilove rada, da zapamti šta se od njega očekuje na svakom času i da nauči kako da se organizuje u skladu sa tim zahtevima. Uz to dolaze i novi predmeti, drugačiji udžbenici, više domaćih zadataka i češće provere znanja. Gradivo postaje obimnije, a učenje zahteva više razumevanja, povezivanja i samostalnog rada.

Deca tek uče kako da uče

Još jedan važan razlog zbog kojeg se učenici muče u petom razredu jeste to što mnogi od njih do tada nisu morali da razviju ozbiljnije navike učenja.

U nižim razredima gradivo je često prilagođeno mlađem uzrastu, a roditelji i učitelji imaju značajnu ulogu u svakodnevnom radu. Dete može da postigne dobre rezultate uz relativno malo samostalnog učenja, posebno ako brzo pamti informacije.

Međutim, u petom razredu samo čitanje lekcije nekoliko puta često više nije dovoljno. Od učenika se očekuje da razume ono što čita, izdvoji najvažnije informacije, poveže činjenice i svojim rečima objasni naučeno. Tu nastaje problem. Dete možda satima sedi nad knjigom, ali ne zna kako da izdvoji suštinu. Ponekad nauči lekciju napamet, ali se zbuni kada nastavnik postavi pitanje na drugačiji način.

Zato je važno da roditelji razumeju da dete ne mora nužno da bude lenjo ili nezainteresovano ako ima poteškoće sa učenjem. Možda jednostavno još nije naučilo kako da uči. Organizacija vremena, pravljenje kratkih beležaka, ponavljanje u manjim celinama i redovan rad mogu značajno da pomognu. Ove veštine se razvijaju postepeno i potrebno je strpljenje da bi postale navika.

Zašto odlični učenici odjednom dobijaju slabije ocene?

Jedno od najvećih iznenađenja za roditelje jeste kada dete koje je godinama bilo odličan učenik počne da dobija trojke, dvojke ili ocene koje su slabije od očekivanih. Takva promena može da izazove razočaranje i zabrinutost, ali ne mora da znači da je dete izgubilo interesovanje za školu ili da više nije sposobno da postiže dobre rezultate.

U nižim razredima neka deca uspevaju da savladaju gradivo zahvaljujući dobrom pamćenju, pažnji na času ili pomoći odraslih. Kada se zahtevi povećaju, te strategije više nisu uvek dovoljne. Potrebno je više samostalnosti, kontinuiteta i razumevanja.

Osim toga, prelazak u peti razred događa se u periodu kada deca prolaze kroz važne emocionalne i razvojne promene. Postaju osetljivija na mišljenje vršnjaka, više razmišljaju o tome kako ih drugi vide i počinju da se porede sa drugovima.

Lošija ocena zato ponekad nije samo problem u dnevniku. Dete je može doživeti kao dokaz da nije dovoljno dobro, naročito ako je naviklo da ga drugi pohvaljuju zbog školskog uspeha. U takvim situacijama važno je da roditelji ne posmatraju ocene kao jedino merilo detetovog znanja, truda i sposobnosti. Mnogo je korisnije pokušati da se otkrije šta detetu predstavlja problem i kako mu se može pomoći.

Strah od greške i pritisak da se uvek bude uspešan

Školski uspeh često postaje izvor pritiska, čak i kada odrasli to ne primećuju. Dete može da oseća da mora da ima dobre ocene kako ne bi razočaralo roditelje, nastavnike ili samo sebe.

Neki učenici se toliko plaše greške da počinju da sumnjaju u svaki odgovor. Znaju gradivo, ali se plaše da se jave. Drugi dugo odlažu učenje jer ih sama pomisao na kontrolni zadatak čini nervoznim. Ima i dece koja kriju loše ocene, ne zato što ih škola ne zanima, već zato što se plaše reakcije odraslih.

Kada se tome dodaju brojne obaveze, dete može da se oseća preopterećeno i da izgubi motivaciju. Tada rečenice poput „Moraš više da se potrudiš“ ili „Kako si mogao da dobiješ takvu ocenu?“ često ne donose željeni rezultat.

Mnogo više može da pomogne razgovor bez osuđivanja. Umesto da se pažnja odmah usmeri na ocenu, roditelji mogu da pitaju dete šta mu je bilo teško, da li je razumelo lekciju i šta misli da bi mu pomoglo da sledeći put bude uspešnije.

Detetu je potrebno da zna da greške nisu dokaz nesposobnosti i da ljubav i podrška roditelja ne zavise od školskog uspeha.

Društvo, prijateljstva i uklapanje u odeljenje

Poteškoće u petom razredu ne odnose se samo na učenje. Za decu su veoma važni i odnosi sa vršnjacima, osećaj pripadnosti i prihvaćenosti u odeljenju.

Neki učenici prelaze u novo odeljenje, upoznaju nove drugove ili se suočavaju sa promenama u postojećim prijateljstvima. Mogu da se osećaju nesigurno, da brinu o tome da li će biti prihvaćeni ili da se porede sa decom koja deluju samouverenije.

Ako dete ima probleme u društvu, teškoće se mogu odraziti i na njegovo ponašanje i školski uspeh. Učenik koji je zabrinut, tužan ili usamljen možda će teže pratiti nastavu i koncentrisati se na zadatke.

Zbog toga je važno da roditelji ne pretpostave da je svaki problem u petom razredu isključivo vezan za gradivo. Ponekad iza slabijih ocena, odbijanja da se ide u školu ili iznenadne razdražljivosti stoje brige o kojima dete ne zna kako da govori.

Mirno pitanje, pažljivo slušanje i pokazivanje razumevanja mogu da pomognu detetu da se otvori. Ako postoje znaci vršnjačkog nasilja, dugotrajne tuge ili ozbiljnog straha od škole, važno je uključiti razrednog starešinu, školskog psihologa ili pedagoga.

Kako roditelji mogu da pomognu detetu?

Prvi korak jeste prihvatanje činjenice da je detetu potrebno vreme da se prilagodi. Peti razred nije takmičenje u tome ko će se najbrže snaći, već period u kojem učenici treba da razviju nove veštine i steknu sigurnost u sopstvene sposobnosti.

Roditelji mogu mnogo da učine kroz svakodnevnu podršku. To ne znači da treba da sede pored deteta tokom svakog zadatka ili da preuzmu njegove obaveze, već da mu pomognu da postepeno postane samostalnije.

Korisno je napraviti jednostavan raspored učenja, odrediti vreme za odmor i izbegavati učenje svega u poslednjem trenutku. Veće lekcije mogu se podeliti na manje celine, a dete može da pokuša da prepriča ono što je naučilo, umesto da samo više puta pročita tekst.

Važno je i da roditelji razgovaraju sa nastavnicima kada primete da dete duže vreme ne uspeva da savlada gradivo. Zajedničkim radom lakše se utvrđuje da li je problem u nerazumevanju određenog predmeta, nedostatku radnih navika, prevelikoj zabrinutosti ili nečemu drugom.

Posebnu pažnju treba obratiti na san, slobodno vreme, igru i fizičku aktivnost. Deci su i dalje potrebni odmor, druženje i aktivnosti koje nemaju veze sa školom. Ako se svaki dan pretvori u niz časova, domaćih zadataka i priprema za kontrolne, dete može postati umorno i izgubiti volju za učenjem.

Najvažnije je pohvaliti trud, upornost i napredak, a ne samo konačnu ocenu. Kada dete primeti da može da razume ono što mu je ranije bilo teško, postepeno gradi samopouzdanje i razvija zdraviji odnos prema učenju.

Peti razred nije dokaz da dete ne može, već period prilagođavanja

Poteškoće u petom razredu ne treba zanemarivati, ali ih ne treba ni posmatrati kao razlog za paniku. Za mnoge učenike ovo je prva velika školska promena koja od njih zahteva da drugačije organizuju svoje vreme, preuzmu više odgovornosti i nauče kako da se nose sa novim očekivanjima.

Neka deca će se prilagoditi brzo, dok će drugoj biti potrebno nekoliko meseci, a ponekad i duže. To ne znači da su manje sposobna ili da neće biti uspešna u daljem školovanju. Svako dete ima svoj tempo razvoja i svoje načine na koje savladava izazove.

Ipak, važno je prepoznati kada uobičajene poteškoće prerastaju u ozbiljniji problem. Ako dete duže vreme pokazuje izrazit strah od škole, ima velike teškoće sa koncentracijom, često je tužno ili se njegovo ponašanje naglo promeni, dobro je potražiti savet stručnjaka.

Cilj nije da dete po svaku cenu ima sve petice, već da nauči kako da uči, da razvija odgovornost i da veruje da može da napreduje čak i kada mu nešto ne ide odmah.

Peti razred ne mora da bude najteži period školovanja, ali može biti važna lekcija i za decu i za roditelje. Deci je potrebno više samostalnosti, ali i dovoljno podrške da tu samostalnost postepeno razviju. Kada odrasli imaju razumevanja za njihove teškoće, pružaju im pomoć bez preteranog pritiska i podstiču ih da ne odustaju, škola može postati mesto na kojem ne stiču samo znanje već i veru u sebe.