Baš naš dete, i njegovih 29 drugara zahvaljujući ovim ženama pamtiće najlepše 4 godine, preko 1.000 bezbrižnih dana.

/11 /11

Poslednjih mesec, dva, moj sin zaspi sa suzom u oku....

• Jer, nećemo ga više ujutru ostaviti Jaci i Tanji.
• Jer, neće se više ujutru zagrliti sa Nidžom, onako, iz sve snage.
• Jer, neće više provoditi čarobne sate sa svojim drugarima.
• Jer, neće više biti radionica, rođendana, izleta...
• Jer, nećemo više u 3 i 30 doći po njega.

Pre 30-ak i kusur godina, i ja sam išla u isti vrtić.  
3 decenije kasnije, imala sam osećaj kao oduvek tu pripadamo, naš sin, a i mi sa njim.
Kročili smo u taj svet sa njegove 3, misleći da naredne 4 godine traju beskonačno. Ušuškali smo se. Ali, godine su prolazile, mirno, lagano, i sada se čudimo, kad pre. Kad pre nam je dete stasalo za školarca.
A bili su tako lepi vrtićki dani, delovalo je kao da se nikada neće završiti.
 

I možda bi sve bilo lakše, možda i meni ne bi klizila ova suza, da su te dve divne žene kojim slučajem drugačije. Ali neee, baš nama su morale da zapadnu najbolje vaspitačice u univerzumu.

Baš naše dete je moralo da dobije za vaspitača Jacu koja sa dve ruke od sobe napravi bajku, koja sašije najlepšu zavesu ni od čega, čiji zvonki glas probija zidove vrtića dok otvaram kapiju dvorišta. I svaki put se osmehnem kada ga čujem.. jer znam da je taj glas taman dovoljno strog, a opet blag taman koliko treba, da ga deca čuju i poštuju, ali ga se ne plaše. Deca vole taj glas.

Baš naše dete je moralo da dobije za vaspitača Tanju koja svako dete gleda kao svoje, koja im priča neke drevne priče o Egiptu i Grčkoj, dok oni širom otvorenih očiju upijaju svaki detalj. Koja ima strpljenja toliko da joj svi lajf koučevi ovog sveta mogu pozavideti. Mogli bi zapravo doći kod Tanje na koučing, da vide šta je prava stvar.

Baš naše dete je moralo da dobije Tanju i Jacu, koje ga svaki put kada dođemo po njega, zagrle i poljube u kosu. A onda mu kosa miriše celo popodne na neki nežan parfem, i podseća da neke tete u vrtiću vole naše dete. I njega, i njih još 29 u grupi, u isto vreme, podjednako.

Baš naše dete je moralo da dobije Jacu i Tanju od kojih sam uvek dobila prave odgovore na sva moja pitanja i nedoumice. Često se činilo da moje dete znaju bolje od mene. 

Baš naše dete, i njegovih 29 drugara zahvaljujući ovim ženama pamtiće najlepše 4 godine, preko 1.000 bezbrižnih dana. Večnost u srcima ovih malih ljudi, koji koračaju ka svetu velikih.

One zaslužuju mnogo više od ovog teksta. Pružile su nam spokojne dane, jer smo znali da su nam deca bezbedna, sa njima, ženama koje brinu o našoj deci, vaspitaju ih i podučavaju. Pripremaju za jedan novi svet.

I kako sada poći u školu, kada su te dve žene postavile tako visoke standarde.
I kako da zaustavim ovu suzu.
Ajde, recite vi meni.

Posvećeno Jaci i Tanji, vaspitačima predškolske grupe vrtića "Naša bajka" na Zvezdari.

Jun 2021. godine