Foto: Magnific

/11 /11

Kada se završi školska godina, mnogi roditelji počinju da razmišljaju kako da raspust bude što kvalitetnije iskorišćen. Da li dete treba da vežba matematiku? Da čita lektiru unapred? Da ide na što više aktivnosti?

A možda je važnije da se zapitamo nešto sasvim drugo.

Šta je mom detetu zaista potrebno posle deset meseci ranog ustajanja, školskih obaveza, domaćih zadataka, kontrolnih, treninga i stalnog prilagođavanja?

Najčešće – odmor.

Ne odmor kao puko odsustvo obaveza, već prilika da uspori. Da se naspava. Da provodi vreme napolju. Da se igra bez cilja. Da mašta. Da bude dete.

Živimo u vremenu u kojem su dečji dani često ispunjeni do poslednjeg minuta. Škola, treninzi, strani jezici, muzika, domaći zadaci… Čak i kada imaju slobodno vreme, ono je često ispunjeno ekranima ili unapred organizovanim sadržajima.

Zato je leto dragoceno.

To je vreme kada dete konačno može da diše malo sporije.

Kada ne mora da razmišlja o ocenama, rokovima i tome da li je nešto uradilo dovoljno dobro. Upravo tada ono ima priliku da obnovi energiju, vrati radoznalost i ponovo otkrije radost u malim stvarima.

Ponekad roditelji brinu da će dete tokom raspusta „zaboraviti gradivo“.

Ali deca ne rastu samo dok uče iz knjiga.

Rastu i dok trče bosa po travi. Dok prave kolače od peska. Dok se penju na drvo. Dok pomažu baki da umesi kolač. Dok gledaju oblake i smišljaju na šta liče. Dok se posvađaju sa drugarom pa nauče kako da se pomire. Dok zajedno sa roditeljima kuvaju ručak ili razgovaraju do kasno uveče.

Sve su to trenuci u kojima uče o sebi, o drugima i o svetu.

Jednako važni kao i školske lekcije.

I zato se nemojte plašiti ako detetu ponekad bude dosadno.

Dosada nije neprijatelj detinjstva.

Ona je često početak nečeg lepog.

Kada nema unapred pripremljene zabave, dete počinje samo da osmišljava igre, gradi, crta, istražuje, postavlja pitanja i traži odgovore. Upravo tada razvija maštu, snalažljivost i samostalnost.

Možda je upravo zato letnja pauza važna i za porodicu.

Tokom godine često živimo ubrzano. Razgovori se svedu na: „Jesi li napisao domaći?“ ili „Požuri, zakasnićemo.“

Leto nam pruža priliku da ponovo razgovaramo o svemu onome za šta tokom godine nemamo vremena.

Da zajedno doručkujemo bez gledanja na sat.

Da odemo na sladoled.

Da napravimo piknik u obližnjem parku.

Da čitamo naglas.

Da igramo karte.

Da gledamo zvezde.

Da ćutimo zajedno.

Neće svaka porodica putovati na more niti organizovati velike avanture. I to je sasvim u redu.

Deci nisu potrebni savršeni raspusti.

Potrebni su im trenuci u kojima osećaju da su važna.

Kako to može da izgleda u svakodnevnom životu?

Možda ćete zajedno napraviti limunadu i popiti je na terasi.

Možda ćete otići u šetnju bez plana.

Možda ćete zajedno zasaditi cveće, otići na pijacu ili ispeći palačinke.

Možda ćete svako veče izdvojiti dvadesetak minuta kada će telefoni biti sklonjeni, a pažnja usmerena samo jednih na druge.

Takvi trenuci možda deluju mali.

Ali za dete oni nisu mali.

Iz njih nastaje osećaj sigurnosti.

Iz sigurnosti raste samopouzdanje.

Iz bliskosti raste poverenje.

A upravo su to temelji na kojima dete gradi sebe.

Na kraju, kada se jednog dana bude prisećalo ovog leta, vaše dete verovatno neće pamtiti koliko je radnih svezaka popunilo.

Pamtiće miris lubenice.

Vožnju bicikla.

Večeri provedene napolju.

Smeh za porodičnim stolom.

Vašu ruku u svojoj.

I osećaj da ste imali vremena jedni za druge.

Možda je upravo to najveća vrednost letnje pauze.

Ne da deca za dva meseca nauče još nešto.

Već da osete ono što im je potrebno tokom cele godine – da imaju gde da uspore, da pripadaju i da su bezuslovno voljena.

Jer uspomene koje deca ponesu iz detinjstva retko nastaju u velikim događajima.

Najčešće nastaju u sasvim običnim danima, kada smo zaista zajedno.

Zato je možda je ovog leta najvažnija stvar koju možemo da poklonimo deci upravo ono što im najčešće nedostaje – naše vreme.

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava