U finskom eksperimentu prvi put su naučnici pokušali eksplicitno manipulisati urbanom sredinom u kojoj deca provode vreme. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kad su u jednom finskom vrtiću postavili travnjak, posadili nisko šumsko rastinje (poput patuljastog vresa ili borovnice) i dali deci da redovno vode brigu o zasadima u paletama postavljenim u dvorištu, pokazalo se da je raznovrsnost mikroorganizama u sistemu za varenje dece i na njihovoj koži u vrlo kratkom roku postala zdravija.

U poređenju s drugom gradskom decom, koja se obično igraju u tipičnim urbanim vrtićima koji su okruženi metrima betona, popločanih površina i šljunka, kod dece starosti od tri, četiri ili pet godina koja su vreme provodila u ovakvim “ozelenjenim” vrtićima u Finskoj pokazao se povišen nivo tzv. T-stanica i drugih važnih markera imuniteta u krvi već nakon samo 28 dana.

“Takođe smo uočili da je crevna flora dece koja su vreme provodila u zelenilu bila slična onoj kod djece iz ruralnih krajeva koja svaki dan posećuju šumu”, kaže Marja Roslund, naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kad je njen naučni rad o tome objavljen.

Ranija istraživanja su pokazala da je izloženost zelenim prostorima nekako povezan s ispravnim funkcionisanjem imunog sistema kod ljudi, ali još uvek nije utvrđeno postoji li jasna uzročno-posledična veza između toga.

U finskom eksperimentu prvi put su naučnici pokušali eksplicitno manipulisati urbanom sredinom u kojoj deca provode vreme, i zatim ispitaju promene kod mikroorganizama u njihovim telima, i samim tim u njihovom imunom sistemu.

Iako rezultati istraživanja ne nude sve odgovore, ipak se čini da podržavaju glavnu tezu – da se promenom mikroba u okolini može relativno lako uticati na mikrobe u dečjem tijelu, čime se pomaže i jača njihov imunitet.

Ideja da okolina koja je bogata živim stvorenjima utiče na naš imunitet stručnjaci nazivaju “hipoteza bioraznolikosti.” Na temelju te ideje, gubitak bioraznolikosti u urbanim područjima mogao bi barem delimično biti uzrok primećenog porasta učestalosti oboljenja vezanih za imunitet.

“Rezultati ovog istraživanja podržavaju hipotezu o bioraznolikosti i koncept da niska bioraznolikost u savremenoj okolini u kojoj ljudi žive može dovesti do “neupućenog” imunog sistema i time dovesti do češćih oboljenja koja su posredovana imunim sistemom”, kažu autori istraživanja.

Istraživanje je usporedilo mikrobe nađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, koje koristi ukupno 75-oro dece starosti između tri i pet godina.

Neki od tih vrtića imali su tipična urbana dvorišta s betonom i šljunkom, dok su u drugima decu izvodili na dnevne šetnje kroz prirodu. Četiri vrtića su u svojim dvorištima postavila travu i šumsko rastinje. Tokom narednih 28 dana, decu u ta četiri vrtića puštali su da se pet puta nedeljno igraju u novom ozelenjenom dvorištu.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.

Izvor: n1info.rs