Problem nije u tome što ga koriste. Problem je u tome kako ga koriste. Foto: Freepik

/11 /11

„Mama, prazan mi je telefon, uradiću domaći kad se napuni. Ne mogu bez  ChatGPT-ja.“

Ako ste ovo čuli u poslednje vreme, dobrodošli u klub. Pridružujete se hiljadama roditelja koji gledaju svoju decu kako sa jedne strane ekrana imaju udžbenik, a sa druge ChatGPT koji im „pomaže“. Ili možda čak i ne pomaže – samo radi umesto njih?

Ovo nije najgori scenario koji može da nam se desi kao roditeljima. Nije vaše dete krenulo lošim putem zato što zna da otvori ChatGPT. Polovina odraslih sa kojima radim isto to radi za mejlove, prezentacije i izveštaje.

Problem nije u tome što ga koriste. Problem je u tome kako ga koriste.

Razlika je ogromna.

Okej, ali kada je ovo zapravo problem?

Vrzmajte se malo oko dece dok rade domaći. Ne da ih gnjavite, nego baš da vidite šta rade.

Ako vidite nešto ovako – e pa, tu imamo problem:

Dete otvori zadatak. Prekuca ga reč po reč u ChatGPT. Prepiše odgovor. Zatvori svesku. „Završio sam!“

Ili još gore: „Mama, ne znam kako da rešim ovo.“ – „Pa pokušaj malo.“ – „Ne mogu, ne kontam ništa!“ [10 sekundi kasnije dete već kuca u ChatGPT]

Ukratko, bez veštačke inteligencije dete je bespomoćno.

A kada je sve okej?

Evo vam jedna scena iz moje kuće od pre nedelju dana.

Ćerka (7. razred) ima zadatak iz srpskog – neka analiza pesme. Pročitala je pesmu triput. Napisala svoje komentare na papiru. Zapela na jednom delu. Onda je pitala ChatGPT: „Koje bi značenje mogla imati ova strofa?“

Dobila je odgovor. Pročitala ga. Nije joj leglo. Pitala je drugačije. Dobila novo objašnjenje. E, sad joj ima smisla. Vratila se na svoj papir i svojim rečima napisala svoje mišljenje.

To je saradnja. To je učenje. To je ono što želimo.

ChatGPT joj je bio kao tutor koji sedi pored nje i kaže: „Hmm, probaj da razmisliš i ovako.“ Nije pisao umesto nje.

Šta ja kao roditelj zapravo mogu?

1. Pitajte „Kako?“, ne „Jesam li?“

Umesto: „Jesi završila domaći?“

Probajte: „E, objasni mi kako si došla do ovog odgovora?“

Verujte mi, ako dete ne može da objasni – nije naučilo. Tačka. I imate o čemu da razgovarate.

2. Napravite pravilo: prvo ti, pa AI

Ovo nije stroga zabrana, nego metodologija.

Matematika? Probaj sam da rešiš zadatak. Pa ako zapneš – onda pomoć.

Esej? Izmisli temu, napiši uvod – sam. Onda možeš sa AI da se posavetuješ.

Učenje definicija? Prvo pročitaj i pokušaj da zapamtiš. Onda testiraj sebe sa AI.

3. Pokažite im da AI greši (jer greši!)

Ovo je bila omiljena lekcija moje dece. Pitali smo ChatGPT nešto o srpskoj istoriji. Dao je „činjenice“ koje su bile potpuno pogrešne.

Sad moja deca znaju: „Aha, znači ovo nije uvek tačno. Moram da proverim.“

To je možda i najvažnija lekcija – nikad ne veruj slepo ničemu što pročitaš na ekranu.

Šta je ono najvažnije što mogu da kažem?

Nemojte se plašiti tehnologije. Ali nemojte ni zatvarati oči. Vaša deca će raditi poslove koji danas ni ne postoje. Verovatno će svaki dan koristiti neki oblik AI. I to je okej.

Ali moraju naučiti da razmišljaju SVOJOM glavom. Da znaju kada da traže pomoć, a kada da se bore sami. Da razumeju razliku između alata koji im pomaže i alata koji misli umesto njih. A to ih niko neće naučiti osim vas.

Izvor: Zelena učionica