/11 /11

I gotovo da nema deteta koje nije iskusilo neprijatno zamuckivanje i traženja adekvatne reči.

Ranije se smatralo da se pre treće godine ne može  postaviti dijagnoza mucanja, ali danas se srećemo s decom od dve godine, kojima postavljamo dijagnozu mucanja -  kaže za Baby planetu“ mr sci. med. Budimirka Simić - Ružić. 

Ipak, treba znati da  se kod te dece često ne radi o mucanju, već o disfluentnosti, fazi u razvoju govora koja se javlja kod gotovo 80 odsto mališana. Zato, čim se jave prva ponavljanja reči, ili zamuckivanje, treba otići kod logopeda stručnjaka za mucanje, idealno bi bilo već tokom narednih šest nedelja, i uraditi diferencijalnu dijagnostiku kako bi se tačno utvrdilo o čemu se radi.

-  Ako dete ponavlja kompletne reči i fraze ili imate  utisak da je zastalo pa ne može da se seti reči, to je najčešće disfluentnost, a ne  mucanje -  kaže naša sagovornica. - Do ove faze u razvoju govora naročito dolazi ako je dete u roku od nekoliko nedelja naučilo dosta novih veština ili reči. S druge strane, ako ponavlja prve glasove ili prve slogove reči, ako pokuša nekoliko puta pa odustane od govora a te smetnje su povezane sa emocijama, bilo pozitivnim bilo negativnim, onda se sumnja na mucanje.

Ako su u pitanju mala deca, koja najčešće nisu ni svesna da imaju problem sa govorom, uobičajeno je da se radi indirektna terapija, preko roditelja, i to uglavnom kroz igru. Posle utvrđivanja mucanja kao govorno-jezičkog problema veoma je važno da se ustanove biološki ritmovi deteta - ritam spavanja, ishrane i dnevnih aktivnosti. Jer, istraživanjima je utvrđeno  da mucanje nastaje kao spoj više različitih faktora, a jedan od njih je i neadekvatan biološki ritam!

- Poslednjih godina primetan  je trend da roditelji dozvoljavaju deci da jako kasno idu na spavanje, tako da ona praktično nemaju dovoljno sna pre ponoći, koji je najvažnji - dodaje naša sagovornica.  - Kao posledica toga celokupan dan deteta je ispomeran i to ima štetne posledice.

Roditelji moraju da povedu računa o dnevnom ritmu dece i da što više vremena provode sa mališanima uz fizičke aktivnosti adekvatne uzrastu, a ne da oni dobar deo dana sede uz televizor i kompjuter. Logopedski tretman nema veliki efekat ako se roditelji ne uključe aktivno ne samo u tretman već i u promenu aktivnosti i pravila po kojima je funkcionisala porodica, jer je i to deo uzroka problema. Često okidač može biti i disfukncionalna porodica, kakvih danas ima sve više. Ako dete nije svesno da ima smetnje, roditeljima savetujemo da kompletnu terapiju sprovode kroz igru, da mu ne skreću pažnju na govor, da mu budu adekvatni govorni modeli, da ga ne ispravljaju, niti opominju.

Svi roditelji koji s logopedima rade na tretmanu mucanja budu obučeni za to i ta obuka je laka, ali sprovođenje naučenog zahteva vreme i posvećenost. Čak i kada to nije problem, roditeljima je nekada jako teško da, na primer, kada dete kreće sa ponavljanjem ne skrenu  pogled, ne naprave grimasu i sl. Kako kaže naša sagovornica, teško je nositi se sa patnjom deteta, koje, ako je veće i svesno problema, kad mu se dogodi blokada može da kaže roditelju kaži ti ili da odbije da govori. Ako potraje, takvo ponašanje može da dovede do toga da se dete s vremenom povuče u sebe, da teško ostvaruje kontakt s vršnjacima  i da ima problema u školi.

- Ali roditelji moraju da budu svesni da mucanje ne prolazi samo od sebe, naprotiv, najčešće postaje intenzivnije, komplikuje se, javljaju se sekundarni simptomi koji utiču na dete - kaže mr Budimirka Simić - Ružić. Dešava se da takvi mališani počnu da izbegavaju situacije gde moraju da govore, koriste kraće izraze ili  umesto reči za koje se plaše da  će na njima zamucati upotrebe zamenu. Sve to može da ima dalekosežne posledice, od osiromašenja društvenog života i izbora zanimanja, pa do problema za koje je potrebna pomoć psihologa.

Kako navodi naša sagovornica, deca koja mucaju najčešće ne kasne u govorno-jezičkom razvoju, naprotiv. Često su to prezaštićena deca, kojima ništa nije uskraćivano, deca bez jasno postavljenih  granica, inteligentna i stimulisana, ali generalno preosetljiva. Obično  mališani koji mucaju dolaze iz dve grupe. Prva su oni čiji je govorno - jezički razvoj  znatno iznad njihovog uzrasta, imaju zavidne verbalne sposobnosti i roditelje koji se puno bave njima ali ih stimulišu uzrasno neadekvatnim sadržajima. Ako fiziološke sposobnosti govornih organa te dece ne mogu da isprate to što ona znaju i žele da kažu, može doći  do mucanja.

- S druge strane imamo decu koja imaju nedovoljno razvijen govor  i kada krene do naglog razvoja govora, onda se javljaju smetnje u vidu mucanje - kaže mr sci. med. Budimirka Simić - Ružić. - Zanimljivo je da ova druga grupa dece bolje reaguje na terapiju i ima manji procenat recidiva mucanja od prve grupe. Ali u oba slučaja važno je da roditelji shvate da su oni glavni u terapiji, jer se jasno vidi da ako ne dođe do promene u porodici, detetu se mucanje vraća ili ono postaje  rezistentno na terapiju.

Porodična sklonost

Kad radimo tretman dece s mucanjem, jedno od prvih pitanja je da li je neko od bližih ili daljih rođaka imao problema s mucanjem, pričao prebrzo ili imao neki drugi problem sa govorom. Neka deca imaju prodičnu predispoziciju, a zapazili smo i da recidive češće imaju mališani koji su imali ili imaju slučajeve mucanja u porodici.

SAVETI ZA RODITELJE

1. Potrebno je uspostavljanje bioloških ritmova prilagođenih uzrastu deteta:

- Odlazak na spavanje i buđenje u određeno vreme, poželjno je devet sati efektivnog spavanja.

- Glavne obroke uzimati uvek u određeno vreme. Smanjiti unos slatkiša, a u ishranu uvesti više belančevina, svežeg voća i povrća.

- Organizovati dan deteta u skladu sa uzrastom.

2. U porodici treba govoriti staloženo, bez prekidanja i upadanja u reč.
3. Roditelji i ostali članovi porodice koji žive sa detetom treba da kontrolišu svoje ponašanje:

    - kada dete zamuca, strpljivo sačekati da kaže i ne pomagati mu u govoru,

    - treba obraćati pažnju na ono šta dete govori, a ne kako govori,

    - dete mora da ima utisak kako ga roditelji strpljivo čekaju i da je pred njim dovoljno vremena da kaže ono što želi, bez obzira na govorne poteškoće,

    - ne sažaljevati dete zbog mucanja;

4.  Ne dozvoljavati da dete stiče povlastice zbog govornog problema,  niti ga  ne kažnjavati zbog mucanja.

5. Pronalaziti aktivnosti koje dete uspešno može da obavi i realno hvaliti njegov trud i uspeh u tim aktivnostima.

6. Oba roditelja moraju da imaju usklađene i dosledane vaspitne stavove u odnosu na dete.

7.  Nastojati da se u porodici stvori atmosfera bez žurbe, nervoze i napetosti. 

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na sajtu Baby planeta!