Svaka zdravstvena ustanova, pa i Narodni front, ima protokol o odnosu osoblja prema pacijentima i to mora da se poštuje. Foto: Freepik.com

/11 /11

Nekadašnja načelnica Narodnog fronta Snežana Rakić, komentarišući slučajeve žena koje su iskusile akušersko nasilje, a što je ušlo u žižu javnosti posle nedavne objave na Fejsbuku Milice Filipović iz Šapca, koje je opisala odnos osoblja prema njoj i ostalim ženama u porodilištu Narodni front, gde je ona u njegovom WC-u rodila mrtvu bebu, kaže da se u Beogradu sve svelo na dva velika porodilišta, jer su ostala manja prebačena u kovid sistem, i da se u ta dva porodilišta obavlja po 8.000 porođaja godišnje, a predviđena su za 5.500.

Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da se porodilje žale na mnogo toga, poput uslova u klinikama i hrane, ali najviše na odnos zaposlenih prema njima, odnosno na nedostatak empatije i ljudskosti, i da je jedno njihovo istraživanje pokazalo da posle iskustva u porodilištu svaka deseta žena ne želi više nikad da postane mama. Jasmina Mihnjak urednica portala Bebac navodi da su porodilišta sistemski zanemarena i da su u istraživanju koje je njen portal sproveo mnogo bolje ocenjena manja porodilišta.

„U porodilištima se ne rađaju samo bebe, već i mame, te je odnos prema njima veoma važan“, ukazuje u Danu uživo Ružičić.

PROČITAJ JOŠ: Ginekološko nasilje, kad se setim porođaja pre 12 godina

Rakić navodi da svaka zdravstvena ustanova, pa i Narodni front, ima protokol o odnosu osoblja prema pacijentima i „to mora da se poštuje“.

"Ali, problem je to što se, kada se radi o našim državnim porodilištima, cela priča svela na dve velike klinike, dok su manje isključene, jer su u kovid sistemu. Jedno porodilište koje je pravljeno za 5.500 porođaja sada mora da obavi 8.000 (godišnje). Drugi deo priče je da je neophodno da se uradi - stalna edukacija zdravstvenih radnika o ophođenju sa pacijentima. Ta edukacija je nekako zamrla, to opet možemo da pravdamo koronom, ali to je neophodno. Treće - mora da se organizuje ko u koje porodilište može da dođe, svuda u svetu babica fiziološki vodi porođaj, tu ćete retko videti doktora", ukazuje Rakić.

Dodaje da bi trebalo da imamo više manjih porodilišta, za 2.500 do 3.000 porođaja godišnje, jer "sigurno kada je pacijenata manje, i zdravstveno osoblje će se bolje odnositi prema njima".

"Poenta priče je da država mora da odredi u kom će se ko porodilištu porađati", ističe Rakić i dodaje da fiziološki porođaj ide u sekundarne ustanove, a visoko rizične trudnoće u tercijalne. Dodaje da smo došli u situaciju da pacijent može da bira gde će da se porodi.

Na pitanje kako je u vreme dok je ona bila na čelu Narodnog fronta ta klinika reagovala na pritužbe porodilja, poput ove Milice Filipović iz Šapca, ona kaže da su bili sprovođeni disciplinski postupci, uz adekvatne kazne, ne navodeći više detalja.

Mihnjak se slaže da bi trebalo da imamo više manjih porodilišta, koja zahtevaju dobro obučene babice, čime bi se rasteretila velika porodilišta.

Ističe da to što se desilo Milici Filipović ne bi smelo da se dešava, kao i da mora da postoji institucija koja će u takvim situacijama da reaguje.

PROČITAJ JOŠ: ‘Majka‘ sam za dete, a za medicinsko osoblje ‘gospođa‘!

Ružičić kaže da takva institucija postoji i da je to zaštitnik prava pacijenata kojem se mogu prijaviti slični slučajevi.

"Ne mora odmah da se prijavi. Žena može to da prijavi i posle nekoliko dana ili čak nekoliko meseci. Te institucije formiraju lokalne samouprave, tako da su nezavisne od same bolnice. Ono što je potrebno je da žene prijavljuju. Mnoge žene su imale loše iskustvo, ali promena neće doći od društvenih mreža, već da svaka od nas prijavi. Zakoni postoje, ali zakoni koji se ne primenjuju ničemu ne služe, hajde da mi mame preuzmemo stvar u svoje ruke i izborimo se da iskustvo naših ćerki ne bude ovakvo", ukazuje Ružičić.

Rakić dodaje i da klasično akušerstvo mora da se podigne na viši nivo, "i ta kruta pravila koja su važila 40 godina unazad moraju da se promene".

Na pitanje kako njene kolege reaguju na pritužbe porodilja, ona kaže da "kada se dese slične stvari, oni, u najblažu ruku, postanu nesrećni zbog toga".

Mihnjak poručuje da "moramo da želimo da rešimo sve te stvari".

"Mnogo psihologije nedostaje u našim porodilištima i priča o tome kako je žena kad izađe iz porodilišta. Svi protokoli se vode ka tome da beba i mama budu zdravstveno dobro, a niko ne pita kako je majka u suštini i da se vodi računa gde će ko da bude smešten", kaže Mihnjak, aludirajući na to da u nemalom broju slučajeva u istoj sobi budu smeštene žene koje su izgubile bebu i one koje su se srećno porodile.

I Rakić se slaže da bi trebalo voditi računa o tome i navodi da je i po protokolu predviđeno da ne budu u istoj sobi žene koje su pobacile i one koje su se porodile, "ali kada nemate više gde žene da smestite, dešavaju se ovakve stvari.

PROČITAJ JOŠ: U porodilištu sam upoznala jednu Milicu...

“Doživela sam najstrašnije iskustvo u porodilištu, koje ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Izgubila sam bebu, koju sam mrtvu izvukla iz sebe u bolničkom toaletu, jer nije bilo nikoga da mi pomogne, niko me nije čuo kad sam zvala u pomoć”, u suzama je nedavno za Nova.rs ispričala Milica Filipović (23) iz Šapca o svom iskustvu u Narodnom frontu.

Izvor: rs.n1info.com