Delić navodi i da oštećenja jetre sa nepoznatim uzročnikom nisu novost, i da se beleže još od 1995. godine. Foto: Freepik.com

/11 /11

Delić objašnjava da akutni hepatitis jetre najčešće uzrokuju virusi, ali da taj organ mogu da oštete i drugi neinfektivni agensi. Podseća da je pet primarnih hepatotropnih virusa – A, B, C, D i E – i da su svi oni već dokazani u Srbiji.

„Pored tih primarnih, postoji još potencijalno hepatotropnih virusa koji u sklopu jedne virusne infekcije mogu da oštete jetru“, ukazuje Delić i ističe da se, tek kada se svi poznati uzročnici oštećenja jetre isključe, može govoriti o nepoznatom uzročniku.

Ističe i da nova epidemija bolesti jetre kod dece nije misteriozna, i da će nauka sigurno "vrlo brzo" doći do uzročnika.

"Prve informacije su da se radi o adenovirusu, serotip 41 konkretno, koji je kod dece najčešće davao gastroenteritis", kaže Delić i dodaje da se sada čekaju odgovori da li se taj virus promenio, mutirao ili poprimio nove osobine.

Delić navodi i da oštećenja jetre sa nepoznatim uzročnikom nisu novost, i da se beleže još od 1995. godine, a da na Infektivnoj klinici u Beogradu registruje šest do sedam odsto slučajeva oštećenja jetre sa nepoznatim uzrokom.

Kada je uzrok oštećenja nepoznat, objašnjava Delić, onda ni nema kauzalne terapije, već samo pomoćne koja kod najtežih formi zahteva transplantaciju jetre.

Razloga za paniku, prema njegovim rečima nema, ali za brigu ima. Savetuje mere prevencije - ličnu i kolektivnu higijenu - i blagovremeno obraćanje lekaru čim se primete simptomi.

Delić podseća i da u humanoj populaciji trenutno cirkuliše oko 5.000 virusa, a da ih je u životinjskom svetu više od 320.000 i da će kad-tad neki od njih preći u ljudsku populaciju.

Izvor: rs.n1info.com