/11 /11

Pre mnogo godina, NASA je kontaktirala Džordža Lenda i Bet Žermena da razviju specijalizovani test koji će im omogućiti da efikasno mere kreativnost potencijalne NASA - ove raketnih naučnika i inžinjera, napisao je Indipendet.

Test se pokazao veoma uspešnim za NASA-inu svrhu, ali naučnici su ostavili nekoliko pitanja za dalje istraživanje: odakle potiče kreativnost? Da li su neki ljudi rođeni sa time ili moraju da budu podučavani? Ili je to iz našeg iskustva?

Naučnici su potom testirali 1.600 dece od 4 do 5 godine. Njihov test je merio sposobnost pristupa problema sa novim, raznovrsnim i inovativnim idejana, a ono što su otkrili ih je šokiralo.
Procenat dece koja su ušla u kategoriju kreativnosti unutar genijalnost, bilo je 98 posto.

Ali ovo nije kraj priče. Naučnicu su bili toliko zapanjeni da su odlucili da naprave longitudinalnu studiju i preispitivati decu, pet godina kasnije. Novi rezultati su pokazali da samo 30 posto iste dece u kategoriji koja je u granici genijalnosti. Kada su deca testitana u uzrastu od 15 godina, taj procenat je pao na 12 odsto.

Šta je sa odraslima? Koliko je nas u kontaktu sa našim kreativnim genijem nakon godine školovanja. 
Nažalost, samo 2 odsto.

Za one koji sumnjaju u istinitost ovih rezultata - ili misle da bi to mogao da bude izolovan slučaj - ti rezultati su se ponavljali milion puta, piše Gavin Nascimento, čiji je tekst prvi put upozorio na ovu neverovatnu studiju i njegov šokantan ishod: školski sistem, naše obrazovanje, nije daleko od našeg kreativnog genija. 

"Razlog tome nije teško shvatiti; škola je intstitucija koja je osnovana da služi željama vladajuće klase, a ne običnih ljudi", kaže se u tekstu.

"Da bi takozvana elita održala svoj luksuzne životne stilove otvorenog luksuza - tamo gde oni najmanje doprinose, ali najviše uživaju - shvatite da deca moraju da budu zatupljena i da im se "ispira mozak" kako bi prihvatili njihov sistem beskrajne upotrebe i neprekidnog rata", piše Nascimento.



Šta sad? Može li se obnoviti naša kreativnost?

Land kaže da imamo mogućnost, ako želimo, da opet ponovo budemo na 98 posto. Iz onog što su otkrili tokom proučavanja dece i načina na koji funkcioniše mozak, postoje dve vrste misli koje se javljaju u mozgu. Oba se koriste sa različitim delovima mozga i to je potpuno drugačija paradigme u smislu da nešto oblikuje naš um.
Jedna se zove divergentna - to je fantazija koja se koristi za stvaranje novih mogućnosti. Drugi se zove konvergenan - kada donosi odluke, kada nešto testira, kritikuje, procenjuje. Dakle, divergentno razmisljanje deluje kao akcelator, a konvergentno razmišljanje deluje kao kočnica.
"Otkrili smo šta se dešava sa tom decom kada idemo u školu - mi ih učimo da koriste oba tipa razmišljanja u isto vreme", rekao je Land.

"Kada vas neko pita da smislite nove ideje i izvedete ih, ono što vam kažu u školi je: "Pokušali smo ranije," "To je glupa ideja," "Neće uspeti" i tako dalje.
Evo šta možemo da uradimo:"Kada zaista pogledamo u mozak, vidimo da se neuroni međusobno spuprostavljaju i praktično smanjuju moć mozga zato što stalno procenjujemo, kritikujemo i cenzurišemo", kaže Land.
"Ako posedujemo strah, koristimo manji deo mozga, ali kada koristimo kreativno razmišljanje, mozak je živ."

Prevod: majkaidete.mk