Bebe je trebalo spasiti, a on je bio pravi čovek za to — čak i ako to nije uradio na konvencionalan način. Foto: Freepik

/11 /11

Da ste se kojim slučajem obreli na Koni Ajland u Njujorku 1930-ih, bili biste počašćeni raznim atrakcijama i vožnjama, sve po niskoj ceni od 10 centi. Ali ako biste se usudili da krenete dalje niz šetalište, za dodatnih 25 centi mogli biste da vidite Martina Couney-a i njegove revolucionarne bebe u inkubatorima. 

Posetioci su plaćali da gledaju sićušne prevremeno rođene bebe u brojnim redovima staklenih inkubatora - neke teške samo 450 g - kako se bore za svoje živote.

Iako se u to vreme smatrala cirkuskom predstavom, ne samo da je spasila hiljade života, već je promenila način na koji je svet pružao neonatalnu negu bebama rođenim prevremeno, piše Allthatsinteresting.

Kako je Martin Couney postao „doktor inkubator“

Martin Couney je rođen kao Michael Cohn u Krotošinu, u Poljskoj, 1869. godine. Osim toga, vrlo malo se zna o njegovom životu pre nego što je emigrirao u Ameriku 1888. godine. To je zato što je, kao i mnogi zabavljači, brzo menjao detalje svoje biografije.

Tvrdio je da je stekao evropsku medicinsku licencu nakon što je studirao medicinu u Lajpcigu i Berlinu. Ali današnji istoričari su jednoglasni u uverenju da Couney zapravo nije bio lekar po obrazovanju. Pre svega, bio bi premlad da pohađa fakultet pre nego što je emigrirao iz Evrope sa 19 godina.

Couney je takođe tvrdio da je studirao kod pionira Dr. Pierre-Constant Budin, koji se smatra osnivačem moderne neonatalne medicine. 

Budinovo revolucionarno istraživanje koncepata kao što su krv iz pupčane vrpce, koristi dojenja i perinatalna nega zaslužno je značajno poboljšalo kvalitet života – i životni vek – i beba i majki u Francuskoj početkom 20. veka.

Takođe je rekao da je bio Budinov posrednik na Velikoj industrijskoj izložbi u Berlinu 1896. godine, gde su njih dvojica izložili Budinovu „inkubatoriju za decu“. Verovatnije je da je Couney bio tehničar za medicinsku opremu na izložbi sa Budinom, ako su se njih dvojica uopšte poznavali. Ne postoje dokazi o njihovoj vezi, a Couney je u to vreme bio u Americi. 

Bez obzira na to, Budinova „inkubatorija“ korišćena je sa velikim uspehom. Zapravo, korišćena je za piliće na farmama, ali nikada ranije nije korišćena za ljude. Publika ju je volela.

Iako je vremenska linija neizvesna, u nekom trenutku pre 1907. godine, Couney je uspešno koristio inkubatore za spasavanje prevremeno rođenih beba. Čak je i svoju ćerku spasao pomoću jednog. 

Known as 'the Incubator Doctor', Martin Couney was responsible for saving over 7,000 prematurely born babies during his lifetime.

He achieved this by showcasing these infants in incubators at his Coney Island exhibition, charging visitors 25 cents to observe the babies in their… pic.twitter.com/aCvbs6BCwS

— Fascinating (@fasc1nate) October 31, 2023

Ćerka Martina Kunija je prevremeno rođena

Prevremeno rođene bebe bile su podjednako česte početkom 1900-ih kao i danas, ali je za njih bilo malo, ako je uopšte i bilo - medicinske nege. Kao rezultat toga, čak tri od četiri bebe nisu preživele. 

Početkom 1900-ih, mnogi eugeničari propagirali su ideju da su prevremeno rođene bebe osuđene na smrt i da nisu vredne truda da se spasu.

Postoji jedna neosporna činjenica koja izgleda da je ključ njegovog doživotnog interesovanja za spasavanje prevremeno rođenih beba: Godine 1903, Martin Couney oženio se medicinskom sestrom po imenu Annabelle Maye. Četiri godine kasnije, Anabel je rodila šest nedelja prerano ćerku po imenu Hildegarde, koja je težila samo 1.360 grama.

I da se njen otac nije bavio inkubatorima, možda ne bi preživela.

Ali iako su inkubatori bili izloženi širom zemlje, lekari su oklevali da se uključe u tu ideju. Postavka jedne izložbe koštala je 75.000 dolara, što je danas približno 1,5 miliona dolara. 

Zato je Couney, sada sa iskustvom u izlaganju, odlučio da pokuša nešto drugo.

Sporedna predstava Inkubatora za bebe na Koni Ajlendu

Uprkos oklevanju medicinske struke da se pridruži revoluciji inkubatora, Couney nije hteo da prihvati „ne“ kao odgovor. Bebe je trebalo spasiti, a on je bio pravi čovek za to — čak i ako to nije uradio na konvencionalan način. 

Godine 1903.,  Couney je postavio po dve sporedne predstave u svakom od glavnih zabavnih parkova na Koni Ajlendu: jednu u Luna parku i drugu u obližnjem Drimlendu. Čudom, iako je Drimlend izgoreo do temelja u maju 1911. godine, neposredno pre dana otvaranja, sve bebe iz inkubatora je spasila njujorška policija. 

Bebe su prebačene na sporednu predstavu u Luna parku, koja je trajala zapanjujućih 40 godina. Prihod od sporedne predstave finansirao je i brigu o bebama i održavanje njihovih „mrestilišta za decu“. 

Do trenutka kada je Kuni zatvorio svoju izložbu u Luna parku, video je oko 8.000 beba koje su prošle kroz njegovu negu. Spasao je živote više od 6.500 ljudi — uključujući i svoju voljenu ćerku, Hildegarde, 1907. godine — što je dalo Couney-u stopu uspeha veću od 85%

Jedna od tih prevremeno rođenih beba bila je i Lucille Horn. Rođena 1920. godine, ona i njena sestra bliznakinja su rođene prerano i težile su samo dva kilograma pri rođenju. Njena sestra bliznakinja je umrla ubrzo nakon što se rodila, i bez pomoći sporedne predstave iz Kunija, Horn bi se pridružila svojoj sestri u smrti. 

„Nisu imali nikakvu pomoć za mene“, rekla je svojoj ćerki Barbari u intervjuu za Storikorps 2015. godine. „Bilo je jednostavno: Umireš jer nisi pripadala svetu.“ 

Lucille Horn je umrla 2017. godine, u 96. godini. Ali tokom svog života – života koji je moguće omogućio Martin Couney i njegova sporedna predstava – uspela je da se uda, da radi i ima petoro dece.

Prevremeno rođene bebe u 20. veku i nadalje

Do 1940-ih, medicinska zajednica je konačno ozbiljno shvatila koncept „inkubatora za decu“ i počela da ih uključuje u svoje rutine neonatalne nege u bolnicama. Martin Couney je konačno uspeo da zatvori svoju sporednu predstavu 1943. godine. 

Ali čak i nakon što su „inkubatori za decu“ – sada nazvani inkubatori – bili u potpunosti prihvaćeni u medicinskoj zajednici, razvijeni su i dodatni napreci kako bi se usavršila neonatalna nega u Sjedinjenim Državama. 

Tehnike koje je Couney usavršio, uključujući „kengur negu", kao i napredne antiseptičke tehnike, usvojila je moderna medicinska zajednica. 

Danas, iako se jedna od 10 beba rodi prerano u Sjedinjenim Državama, njihove šanse za preživljavanje su mnogo veće nego ikada ranije zahvaljujući Couney-evim „inkubatorima za decu“.

Martin Couney je umro 1950. godine, kao spasilac hiljada ljudi. Njegove sporedne predstave na svetskim sajmovima i izložbe na Koni Ajlendu otvorile su put modernom američkom medicinskom napretku u brizi o prevremeno rođenim bebama. 

„Inkubatorska stanica za prevremeno rođene bebe nije prvenstveno mesto za izlaganje sićušnih beba“, glasila je radio reklama za njegove inkubatore na Svetskom sajmu u Čikagu 1933. godine. 

„Umesto toga, to je zapravo stanica za spasavanje života, gde se prevremeno rođene bebe dovode iz vodećih bolnica širom grada, radi nege i pažnje koja im se pruža.“