Školska godina može da se produži maksimalno nedelju dana, da se odradi neka subota i da se deo gradiva, koje je inače višak, izbaci. Foto: Freepik

/11 /11

Međutim, prosvetni radnici za Nova.rs objašnjavaju da uvek postoje načini nadoknade, ukoliko je ona neophodna i da imaju plan, koji decu i njihovo obrazovanje, kao i dalje školovanje, neće ugroziti.

Nastavnici ističu da će nadoknada, ukoliko je bude, podrazumevati i do osam časova dnevno, radne subote, odnosno šestodnevnu radnu nedelju i moguće produženje školske godine, ali ne više od sedam dana.

Iz Ministarstva prosvete se, naime, po pitanju obustave rada škola i nadoknade časova, ne oglašavaju, naprotiv okreću glavu i ignorišu situaciju u sistemu obrazovanja koja je na vrhuncu ključanja.

„Ministarstvo prosvete i ne zna ništa o našem poslu, pa nije ni čudo što se ne oglašavaju. Suština je u tome da je nama potrebno da odradimo dve trećine godine kako bi ona bila važeća. Uradili smo do sada više od jedne trećine, a ostalo je još sedam nedelja da učenici odrade i da godina bude važeća. Svakako ostatak gradiva bismo morali da sažmemo, što mi naravno znamo, a i plan i program nam je ionako već pretrpan“, objašnjava za Nova.rs Ana Dimitrijević, iz Foruma beogradskih gimnazija.

Ona naglašava da nema potrebe za panikom i da ništa nije izgubljeno.

„I ranije smo imali krize i slične situacije. Posle Ribnikara su nam svirali kraj mesec dana pre kraja godine, a u vreme kovida nastava je kod mnogih kolega stala, pa smo preživeli i deca su nastavila školovanje. U decembru su nam kao zbog bezbednosti oduzeli nedelju dana iz kalendara i nikom ništa, a sad kao paniče. Nema mesta panici.

Zastrašivanje učenika

Nastavnici koji se protive obustavi, vrše pritisak na učenike i zastrašuju ih, ističe ona.

„Svesni smo koliko dugo možemo ovo da radimo, a da ne oštetimo naše učenike. Svakako kroz podršku naših bivših đaka, nećemo ostaviti sadašnje na cedilu, da budu kolateralna šteta i žrtve ove situacije. Imamo većinsku podršku roditelja i to nam je najvažnije. Paniku šire nastavnici, kolege, koji su protiv obustave i štrajka, pa vrše pritisak na decu i prete im da će ići celo leto u školu, da će imati gomilu neopravdanih i slično“.


„Školska godina može da se produži maksimalno nedelju dana, da se odradi neka subota i da se deo gradiva, koje je inače višak, izbaci. Svi mi znamo šta je u gradivu bitno, a šta nije. Mi smo prosvetni profesionalci, a ne neki laici. Većina nas koji smo u obustavi nećemo ići na štetu dece. Deca bi mogla da idu po osam časova u školu, ali ne svaki dan i da časovi budu skraćeni i da imaju po neku radnu subotu. Ako se bude nadoknađivala nastava, imaćemo kombinaciju da ne dođe do preopterećenja, a o svemu ćemo tek doneti odluku“, objašnjava Dimitrijević.

I do osam časova dnevno

Međutim, ima nastavnika koji podržavaju proteste, ali su protiv obustave nastave.

„Kao roditelj dece, koja su u srednjoj školi i na fakultetu, mislim da treba hitno da se vrate u klupe. Mi na trodnevnom nivou analiziramo stanje. Jasno je da se ne može ići u julu i avgustu u školu, po vrućinama, tako da će dea imati po osam ili devet časova, ali i šest radnih dana nedeljno kako bi ovo nadoknadili. Postoji i varijanta skraćivanja plana i programa, ali sve će to stići na naplatu za četiri do pet godina“, kaže Mirjana Gašić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Posle korone, kad smo provukli onlajn nastavu, dobili smo generacije sa katastrofalnim odnosnom prema radu. Učestvujem u protestima i šetnjama, ali držim časove, naglašava Gašić.

Podsetimo, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije Ivan Ružičić je još početkom februara izjavio da postoji nekoliko modela nadoknade časova i da je većina škola Ministarstvu prosvete još tada dostavila planove nadoknada, koje Ministarstvo treba da odobri.

Kao mogućnosti za nadoknadu naveo je intenzivnu nastavu – skraćenje časova na 30 minuta uz povećanje broja časova u danu, nastavne subote ili produžetak školske godine.

Izvor: Nova