Svaki deseti roditelj priznaje da radi dečije zadatke kako bi sprečio dečje ispade i lošu atmosferu. (Foto: Freepik)

/11 /11

Istraživanje je obuhvatilo 2.000 roditelja dece starosti od 5 do 15 godina, a najčešći razlog koji su naveli za to jeste da žele da izbegnu svađe, ali i da su zadaci jednostavno preteški za njihove mališane, pa ih radije sami obave.

Svaki deseti roditelj priznaje da radi dečije zadatke kako bi sprečio dečje ispade i lošu atmosferu, potvrdila je studija britanske organizacije Bett.

Skoro polovina roditelja obuhvaćenih ovim istraživanjem navela je da se oseća ponosno ako dete dobije dobru ocenu zbog zadataka u kojima su i sami učestvovali, a 17 odsto njih boji se osude učitelja. Deca to koriste, pa je njih 70 odsto presrećno što drugi obavljaju njihov posao. Čak i kad zajedno sa roditeljem rade zadatke, većinu lako zaokupi TV. Upravo zbog toga nastaju svađe i to najmanje tri puta mesečno, potvrdilo je istraživanje.

- Dete treba samo da nauči kako da uči. Šanse da će nešto naučiti ako mu roditelji stalno pomažu su male, zato oni samo trebaju da budu podrška, a ne umesto njih da obavljaju posao - istakli su iz organizacije koja je sprovela istraživanje.

PROČITAJ JOŠ: Da li su osnovci "zavisni" od privatnih časova?

Darka Krsmanović, dečiji psiholog i pedagog, objašnjava da je jedna od osobina ovakve dece da nemaju radne navike budući da su navikli da drugi obavljaju njihove zadatke.

- Dok dete teži da zadrži stanje prijatnosti kroz nerad i izbegavanje neprijatnih zadataka, jer rad je primarno neprijatan, roditelji počinju da se osećaju nemoćno i da bi dete ipak imalo rezultate u svom takmičarskom okruženju počinju da rade umesto deteta. Škola frustrira dečiji hedonizam, a deca to shvataju lično i misle da ih nastavnik mrzi i da je gradivo preteško, pa na osnovu toga razvijaju negativan odnos prema školi i učenju – navodi Darka Krsmanović.

Zadatak roditelja je da decu pripreme za život 

Zadatak roditelja dece školskog uzrasta je da ih pripreme za život kako bi oni postali uspešni i zadovoljni ljudi, ističe dečiji psiholog i pedagog Darka Krsmanović.

- Zahvaljujući karakteristikama vremena u kome živimo, preovlađujućem pedocentričnom modelu vaspitanja u kome je dete centar sveta, koji je neretko i institucionalno podržan, ovaj zadatak zamenjen je tezom da je zadatak roditelja da odgajaju srećnu decu. Rezultat toga su generacije prerazmažene dece koja nemaju granice i ne žele da rade ništa što im nije prijatno, a posledice takvog stila vaspitanja štete najviše upravo deci. Problem se ispoljava kroz zavisnost (hrana, internet, socijalne mreže, igrice, alkohol, narkotici, seksualna dezinhibriranost), ponašanje - agresivnost i sklonost nasilju, hiperaktivnost, afektivne poremećaje... – objašnjava Krsmanović.

Ona ističe da je najvažnije da roditelji nauče decu da razlikuju biće od ponašanja. Drugim rečima, jasan odnos prema detetu uvek uključuje ljubav, ali ne isključuje negativan odnos prema nekim dečijim postupcima, željama ili impulsima. Disciplina je deci potrebna, ona vole uređenost i rutinu. Roditelji treba da ih nauče da postoje štetne prijatnosti, kao što je previše čipsa i čokolade, i da postoje korisne neprijatnosti, naprimer rad i učenje.

PROČITAJ JOŠ: Zašto dete tako loše čita?

- Zbog svega ovoga dete u školu treba da pođe pripremljeno. To znači da je već naučilo da toleriše dosadu, da ima minimum radnih navika, da je sposobno da brine o svojim stvarima i sebi, da može da odradi zadatke prilagođene njegovom uzrastu koje mu daju roditelji i slično. Umesto toga, roditelji razmažene dece prebacuju odgovornost na školu od koje i sami imaju nerealna očekivanja, ne sarađuju sa nastavnicima, žale se na nedostatak vremena, preobimnost gradiva, nezainteresovanost predavača. Svakako da i naša škola nije idealna, ali suština rešavanja ovog problema leži u porodičnom okruženju i radu sa decom na ranom uzrastu – zaključuje Krsmanović.

Izvor: blic