Obratite pažnju na to da li je vaše dete spremno za aktivnost koju pokušavate da ga naučite. (Foto: Freepik)

/11 /11

Tekst ispred vas je nastavak teksta Razvoj motorike kod dece sa Daunovim sindromom (1. deo), i u njemu ćemo dati pregled razvoja motornih veština od pete godine do adolescencije.

 
5-8 godina

U ovoj fazi kada vaše dete krene u školu trebalo bi da bude sposobno da pokreće i koordiniše manje mišićne grupe i zglobove u šaci i prstima, kao i zglobu ruke. Počeće da obavlja rutinske poslove samostalnije kao što je oblačenje i odlazak u toalet, a nastaviće da jača osnovne bazične sposobnosti koje će mu pomoći u novim aktivnostima kao sto su sport i rekreacija. Imaće bolju kontrolu i korrdinaciju ruku, pa će moći da uživa u aktivnostima sa loptom.

Stabilnost: baca i hvata loptu, otvara i pridržava vrata, preskače konopac i čisti pod;

Bilateralna koordinacija: slaže stvari, savija peškir…briše sudove, evidentna je dominanatna ruka, niže perle na žicu;

Čulna obrada: koristi, nosi ranac i služi se kompjuterskim mišem;

Manipulativna spretnost: otvara posude, pokreće svaki prst pojedninačno, uključuje lampu (koristi prekidače), igra se sa kockicama duplo, lego… drži olovku sa tri prsta;

Samopomoć: koristi viljušku i kašiku sa lakoćom, sam sebi sipa piće u čašu, češlja se sam, pere zube, oblači se i svlači uz podršku i počinje samostalno da otkopčava dugmad;

Vizuomotorna koordinacija: počinje da crta jednostavnije crteže, seče makazama po liniji i pokušava pod uglom, koristi lepak;

Slobodne aktivnosti: boji bojanke, sluša muziku, ide na sport, plivanje, učestvuje u aktivnostima sa loptom, aktivnosti u kući- pomaže prilikom raspremanja stola, čisti i briše prašinu.

 
9-12 godina

Usavršavaće životne veštine koje zahtevaju više spretnosti, takođe verovatno će moći brže da obavlja poslove. Sve do ovog doba fine motoričke sposobnosti kao što su pisanje i kopčanje odeće će zahtevati dosta koncentracije i verovatno će ih raditi sporo. Do adoloscencije pokreti šaka za određene rutinske aktivnosti bi trebalo da bivaju sve više automatizovani i da zahtevaju manje napora i koncentracije. Iako će vaše dete možda imati poteškoća sa vezivanjem pertli, dugmadima na rukavima i ostalim sličnim aktivnostima, ono će najverovatnije biti sposobno da se samostalno obuče uz manju fizičku podršku. Fina motorika bi trebalo da bude dovoljno razvijena da mu omogući upotrebu tastature, sviranje muzičkog instrumenta, učešće u jednostavnim aktivnostima crtanja i pravljenja stvari (plastelin, glina, makaze, lepljenje, sklapanje).

Stabilnost: koristi snagu ruku, podiže i nosi, čisti  npr sneg lopatom, ljulja se viseći sa šipke;

Bilateralna koordinacija: vezuje čvor, meša i deli karte;

Čulna obrada: igra video igrice, ume dobro da koordiniše prstima i pogodi potreban tajming, može da  stavi rukavice, pere kosu;

Manipulativna spretnost: otvara pakete, drži olovku pravilno, koristi zreo troprsti hvat, lista knjigu razdvajajući prste;

Samopomoć: koristi dugmad i rajsfešluse, skroz samostalno obavlja ličnu higijenu (kosa zubi kupanje), koristi nož za sečenje;

Vizuomotorna koordinacija: piše ili koristi kompjuter za pisanu komunikaciju, koristi makaze;

Slobodne aktivnosti: individualni i timski spotovi razvija hobije, kreativno stvaralaštvo;

Životne veštine: priprema jednostavniju hranu, ume da namaže namaz na hleb i obavlja jednostavnie kućne poslove.

Nekoliko saveta za roditelje

· Obratite pažnju na to da li je vaše dete spremno za aktivnost koju pokušavate da ga naučite tj. da je stepen zrelosti nervnog sistema, kognitivnih sposobnosti i motorne kontrole dovoljan da bi učilo određenu veštinu;

· Da li je pažnja dovoljno razvijena, tj. da li dete može dovoljno dugo da održi pažnju na zadatku da bi naučilo veštinu, jer mogu biti lako ometeni različitim distraktorima;

· Počnite od trenutnog nivoa na kojem je dete, postavite kratkoročne ciljeve i imajte na umu da ono što pokušavate da ih naučite, za njih treba da ima smisao tj. da dete vidi poentu u tome što radi. Jer ako je za njih smisleno biće i motivišuće. Na primer uvežbavanje stavljanja štipaljki na ram ili konopac možda im neće biti zanimljivo ali kačenje njihovog kupaćeg kostima ili veša na kanap verovatno hoće;

· Multisenzorno okruženje i pristup olakšavaju učenje. Istraživanja pokazuju da deca sa Daunovim sindromom imaju sužen kapacitet auditivne memorije i da teže usvajaju informacije primljene samo auditivnim putem, pa će vizuelna, senzorna i motorička podrška olakšati učenje;

· Razložite zadatke na manje celine i savladavajte jednu po jednu;

· Radujte se zajedno sa detetom svakom malom koraku, ohrabrite i pohvalite ga za svaki uloženi napor, i budite strpljivi jer će vaše dete neke veštine učiti i poboljšavati tokom celog svog života, pa je važno da bude motivisano.

 

Mariane Bruni, Fine motor skills in children with Down Syndrome

Sahagian, Sandra D. A Fine Motor Program for Down Syndrome Preschoolers: A pilot study University, Hamilton, Ontario 1985.

PROČITAJ JOŠ: Razvoj motorike kod dece sa Daunovim sindromom (1. deo)

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava