/11 /11

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je drastično opao broj dece zaštićene MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja. Tokom prošle godine u Srbiji je vakcinisano 81 odsto mališana, u centralnom delu 78,2 a u Vojvodini 89 odsto.

Za kolektivni imunitet, odnosno da nam deca ne bi umirala od zaraznih bolesti od kojih štiti MMR, potrebno je da bude vakcinisano 95 odsto stanovništva. Čak 80 odsto okruga od 25 u našoj zemlji, nije imalo potrebni procenat vakcinisanih da bi se smatrali zaštićenim. Frapantno je da je najmanje vakcinisanih u Beogradu, samo 65,2 odsto, a najniži obuhvat na nivou opštine zabeležen je u Starom gradu, samo 35,3 odsto!

MMR vakcina daje se u drugoj i sedmoj godini života. Kada je u pitanju revakcinacija, ona je sprovedena 91,1 odsto u celoj zemlji, odnosno 91,1 u centralnom delu i 90,9 odsto u Vojvodini. Najniži obuhvat u 2016. bio je u Nišu, samo 50,4 odsto.

Dr Biljana Aleksić, načelnica pedijatrije DZ “Stari grad”, kaže da je strah roditelja veliki i da uglavnom čekaju da dete prohoda i progovori pa ga tek onda vakcinišu.

- Roditelji su zaplašeni pričama o autizmu, pa čekaju da vide da dete hoda i priča, pa ih vakcinišu kasnije. Procenat revakcinisane dece je odličan, oko 97 odsto. Najviše dece se vakciniše MMR-om tokom jeseni, a mi se trudimo da nijedno dete ne uđe u vrtić a da nije vakcinisano - objašnjava dr Aleksić.

Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, objašnjava zašto je važno da se u vrtićima sprovede imunizacija.

- Sada imamo značajno manju vakcinisanost nego ranije. Kada je u pitanju MMR vakcina, ona je najviše pala u najvećim gradovima, a Beograd je sa 65 odsto obuhvata jedne generacije pao na svoj minimum. Otkada se primenjuje vakcina, nikada nije bilo ovako. Opasnost od epidemije se povećava sa smanjenjem imunizacije, pa ako ostavimo stvari ovakvim kakve jesu, postoji veliki rizik da boginje, koje su nedavno u Rumuniji odnele 23 života, na jesen stignu i kod nas! Kada se pojave infekcije, najopasnije je da uđu u vrtiće jer ako se deca ne vakcinišu, rizik se povećava 10 puta - tvrdi Kon.

Uprkos Zakonu o zaraznim bolestima, koji predviđa da je vakcinacija obavezna i kojim su pooštrene kaznene mere, te roditelji koji ne vakcinišu svoju decu moraju da plate kaznu od 30.000 do 150.000 dinara, roditelji u velikim gradovima se češće odlučuju za to da nevakcinišu decu, dok je poverenje u vakcinaciju ostalo u manjim gradovima i u ruralnim sredinama.

Tokom prošle godine 35 mališana umrlo je u Evropi zbog malih boginja, a Svetska zdravstvena organizacija to naziva „neprihvatljivom tragedijom“ jer su svi ti smrtni slučajevi mogli da budu sprečeni vakcinama.

Ako se trend nevakcinisanja nastavi, virus malih boginja koji je nekada kosio oko dva i po miliona dece godišnje mogao bi da aktivira alarm.

- Vakcina štiti pojedinca koji je primi, ali štiti indirektno i zajednicu. Ako je dovoljno visok procenat dece vakcinisan, onda nema kuda zaraza da se širi. Čak i ako neko dođe i donese virus, teško da će nekoga da zarazi. Vakcina je delotvorna i visokobezbedna - tvrdi dr sc. med. Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Ovo je razlog zbog kog se ne vakcinišu deca

Studija o autizmu odbačena pre 19 godina, njen tvorac kažnjen

Roditelji najčešće odbijaju da vakcinišu decu iz straha koji je izazvala jedna britanska studija, dovodeći u vezu MMR i autizam. Iako je ta studija odbačena pre 19 godina, a njen tvorac sankcionisan, neracionalan strah od vakcina kod roditelja i dalje raste.

- Autizam je genetski predodređena stvar, mada ne možemo da kažemo šta ga izaziva, možemo da tvrdimo da ga MMR ne izaziva. Neželjeni efekti vakcine se prate, a tokom 20 godina, koliko radim ovde, nije bilo nijednog smrtnog ishoda. Veća je verovatnoća da će vam se dogoditi nešto kada izađete na ulicu - objašnjava epidemiolog Predrag Kon.

Izvor: blic.rs