/11 /11

Mislite 'koliko komplikovano može da bude'? Pa... Prilično komplikovano. Ukratko, posle prvog letovanja sa klincima mlađim od 4 godine, biće vam jasno zašto roditelji sitne dece najčešće na more vode i bakicu i dedu.

Ako ste prethodni put na moru bili, recimo, dok ste bili u drugom stanju, verovatno vam je to ostalo u sećanju kao jedno od najboljih letovanja u životu. Svi su se utrkivali da vam obezbede najlepše mesto u hladovini, da vam dodaju limunadu, lubenicu ili šta god već da vam je palo na pamet (često i pre nego što vam je palo na pamet, u stvari).

A ako ste pitali prijatelje koji već imaju decu nešto na tu temu, dobili ste verovatno ne naročito opširan odgovor (pošto vas vole i nisu hteli da vas plaše) koji se ukratko može svesti na "promeni se scenario, ali videćete, uživaćete".

I uživaćete. Za koju godinu, kad dete (ili deca) malo porastu pa se svih komplikacija budete sećali kao zabavnih anegdota. Jer ćete, naravno, u međuvremenu zaboraviti koliko ste bili umorni i koliko ste jedva čekali da se vratite kući, ne bi li se stvari vratile u uobičajenu rutinu...

Šta vas čeka?

Pa... zavisi. Ako podmladak ne želi da priviri u lift, čeka vas penjanje na peti sprat hotela, i silaženje, jasno, sto puta dnevno. Osim ako niste od onih roditelja koji će dete uterati u lift, pa makar i po cenu traume za čitav život. Plakaće vam se, recimo, kad to budete morali da uradite peti put u toku dana jer ste nešto zaboravili, ili se dvogodišnjak ukakio i morate da ga presvučete i operete.

Ali, posmatrajte to s vedrije strane, kad se vratite u rodni grad, bićete mama sa najboljim nogama u parkiću.

Kako se desi da završite u hotelskoj sobi na petom spratu s detetom koje ne želi u lift? Pa, tako što vam ne padne na pamet da bi lift mogao da bude problem, jer, je l' te, živite u stanu na prvom spratu i idete po navici peške.

OK, ovo s liftom jeste ekstreman primer, ali dešava se, verujte nam na reč. Ako vam je za neku utehu, to će sigurno istopiti ono kilo i po viška koje vučete od porođaja, tako da možda i nije toliko loše...

Ali, čak i ako imate sreće i izbegnete tu agoniju, na neke stvari možete odmah da zaboravite, bar dok podmladak malo ne poodraste.

Popodnevno razvlačenje u ležaljkama ili hotelskoj sobi

Ako imate sreće, i dete vam još nije prestalo da vam spava popodne, možda ćete moći da ukradete pola sata i zatvorite oči na kvarno. Ali, na čitanje i ispijanje kafe zaboravite.

Piće posle večere

Možete pokušati da poručite tu kafu na terasi hotelskog restorana. Ali, teško da ćete je i popiti na miru. Jer, dvogodišnjak će želeti da istražuje te stepenice, bazen, pepeljare i uopšte, sve te interesantne i po život opasne stvari kojih nema kod kuće. U najboljem slučaju imaćete do 60 sekundi između dva "skakanja" iz stolice.

Ako je beba još u kolicima, možete sebi pokušati da kupite mirno veče tako što ćete se šetati uz more dok ne zaspi, a onda izabrati najtišu baštu da popijete to piće. Tužna je istina da su na moru najtiše bašte obično one u kojima je kafa najlošija. Zato i jesu tihe. Niko ne želi da pije tu kafu ako ne mora...

Sunčanje

Lenjo okretanje tako da ravnomerno pocrnite? Zaboravite. Prvo, nema načina da se vi sunčate, a dete bude u hladovini, i drugo, čak i ako uspete to da izvedete, neće trajati duže od dva minuta. A onda ćete morati da tražite školjke. Ili pravite nešto u pesku. Ili... bilo šta osim da predahnete pola sata i nabacite malo boje.

Spavanje

I ovo zaboravite. Iz nekog razloga, čak i ako ste rodili ljubazan paketić koji se kod kuće budi u razumno vreme, recimo, oko devet, pola deset ujutru, na moru ćete videti njegovo drugo lice. Nepoznat krevet, uzbuđenje, plaža, sunce, i eto malog ranoranioca. Ali, eto, možete to da posmatrate kao priliku da prvi put u životu uživate na plaži u sedam ujutru, kad je more mirno i najmirisnije... Jer, od šest kad se čovečuljak probudi do sedam ćete iscrpeti sve varijante tihe zabave u sobi, i neće vam preostati ništa drugo nego da krenete napolje... Tim teškim koracima neispavanih roditelja.

Mleko za zaštitu od sunca

E, ovo je užas. Koncept je jasan: dete bi trebalo temeljno da namažete, ne štedeći na količini i ne preskačući nijedan malecki delić te nežne kožice. Problem je samo u tome što deca, sasvim mala naročito, obično MRZE da ih mažete. A pošto su sasvim mali, onda će se drati kao da im skidate kožu s leđa, otimaće se i na kraju ćete morati da ih mažete manje više na silu, pošto pre recimo treće godine nema šanse da se objasnite da je to za njihovo dobro. I tu dolazimo do ključnog problema: kad uspete da namažete recimo čovečuljka do pola, i on reši da je to to i počne da beži... Agonija. Vama su ruke masne, dete je masno i otimanje obično bude prilično efikasno jer vam lepo isklizne iz ruku.

I tako najmanje tri, četiri puta dnevno, sve do kraja odmora.

Ali, ako je za neku utehu, za dve, tri godine smejaćete se tome...

Izvor: mondo.rs