Neodovoljan broj profesora dugogodišnji je problem škola u Srbiji koji je za vreme korone kulminirao. https://www.freepik.com/

/11 /11

Posledice manjka nastavnika kulminirale u pandemiji, a to je samo deo problema obrazovnog sistema 

Osim organizovanja nastave, pandemija je dodatno produbila problem manjka profesora za pojedine predmete. Za sistem, ali i direktore škola pronalaženje zamene za profesora koji se razboli, sve je veći izazov. Ipak, to je samo deo problema sa kojima se već dugo suočava obrazovni sistem u Srbije, ukazale su Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i Jasna Janković presednica Sindikata prosvetnih radnika Srbije u emisiji Euronews veče.

Neodovoljan broj profesora dugogodišnji je problem škola u Srbiji koji je za vreme korone kulminirao. Za profesorima matematike, fizike i stranih jezika, kažu direktori škola, potražnja nikad veća. Zakon kaže da bez mastera, ne možete biti profesor. Ipak, kad stručne zamene nema, kriterijumi padaju. Direktorka Osnovne škole „Veselin Masleša“ Natalija Matić kaže da se za zamenu prvo javljaju kolegama iz drugih škola, da su direktori svih voždovačkih osnovnih škola povezani i međusobno razmenjuju informacije da li imaju nastavnika koji može da pređe u drugu školu na zamenu. „Zatim idemo prema birou, ali biro uglavnom nema kadrove koji su nama potrebni. I treći je prema fakultetima i tu spuštamo kriterijume na apsolvente“, rekla je Matić za Euronews Srbija.

Organizovanje nastave kada se učitelj ili profesor razboli, ozbiljna je kombinatorika. Da đaci ne bi gubili časove, u pomoć neretko priskaču i školski predagog i psiholog. „Zapravo, đaci ne gube časove, samo ih preuzimaju drugi predmeti. Ali nije uvek stručna zamena, ulazi ko stigne, i to nekako funkcioniše, mora. Časovi ne mogu da se gube, ne smeju. Kasnije kada se vrate nastavnici, jedni drugima vraćaju časove, pomažu“, naglasila je direktorka. Psiholozi i pedagozi kao zemena za profesore Da deca srednjoškolskog uzrasta gube časove, jer na birou nema dovoljno kadra, potrvdila je i Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija. Ona kaže da deca ne bi gubila čas, dođe psiholog ili pedagog, jer škole nemaju osobu koja može da pokrije kolegu. 

Svako sedmo dete pogođeno merama karantina i zabrane kretanja

„Sve je prepušteno nama, a trebalo bi da bude sistemski rešeno. Snalazimo se kako možemo, pitanje je zašto nemam kadra da se zamene kolege. Imamo kolege koji su dva meseca bili odsutni, ali ljudi neće da dođu da rade jer je ovo zanimanje potpuno skrajnuto i nebitno. Pitali smo maturante, niko ne želi da bude profesor u školi, vide kakvi su uslovi, da se stalno nešto bunimo i štrajkujemo, jedno od razloga su i niske plate“, rekla je Dimitrijević u emsiji Euronews veče. 

Kako kaže, najveći problem u obrazovanju su preopterećeno gradivo, veliki broj učenika po razredima i devalvacija ocena, posebno u osnovnim školama gde postoji potreba da dete bude odlično i ima sve petice.  „Deca su preopterećena novim predmetima, stalno im uvode nove, ništa im se ne smanjuje. Oni ne znaju gde udaraju od gradiva i ja ih potpuno razumem. Predaje se frontalno, reporduktivno se uči, vrednuje se ocena a ne znanje. Čitav sistem je tako postavljen. Kažem roditeljima da ne teraju decu da imaju sve petice, bitno je šta će naučiti“, poručila je Dimitrijević. Sa njom se složila presednica Sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković. „Ljudi se razbvoljevaju, umorni su i podložni infekcijama, a nema ko da ih menja. Oni koji su mogli da ih menjaju, našli su drugi posao. Mladi uglavnom ne žele da rade u školi. Deca ne gube časove, već se škole snalaze na razne načine, ali ako govorimo o kvalitetu nastave, on je opao, jer namamo dovoljno stručnog kadra da ih zameni“, rekla je Janković. 

Ona je dodala da je jedan od apsurda u oblasti obrazovanja taj što je jedan deo prosvetara dobio otkaz.

Nezadovoljstvo roditelja 

Izgubljeni časovi moraju biti nadoknađeni. Do tada odluke se donose u hodu, a česte izmene utiču ne samo na đake već i na roditelje, koji svoje nezadovoljstvo najčešće usmeravaju na profesore. Pitanje je međutim, da li su oni prava adresa? 

Izvor: unijasprs.org.rs/euronews.rs