Pre upisa u prvi razred svako dete mora da prođe testiranje kod školskog psihologa. Foto: Freepik

/11 /11

Kada su se 2021. godine škole spremale da otvore vrata za oko 60.000 prvaka, Jelena Jakovljević je znala da njen sin neće tog septembra proći kroz njih.

Umesto da uči prva slova iz školskog bukvara, tu godinu je iskoristio da bude u predškolskoj grupi za koju ranije nije bio spreman.

Predlog da se odloži upis, Jakovljević je dobila od stručnjaka koji su prethodno radili sa njenim sinom zbog razvojnih problema koje je imao.

„Niti sam ja to teško doživela, niti dete", kaže Beograđanka.

Nisu ni u kući o tome pričali, niti su sinu govorili: 'Trebalo je da kreneš u školu, ali mi to odlažemo', dodaje.

„Nama je ta godina značila da on bude među vršnjacima, da nadoknadi neke stvari, i da onda krene spreman sledeće godine, što se i desilo", priča Jakovljević za BBC na srpskom.

Takvih primera ima svake godine.

Usled razvojnih ili emocionalno-socijalnih problema, za pojedine sedmogodišnjake prelazak u školske klupe može da bude izazovan, zbog čega je zakonski moguće odložiti polazak u školu za godinu dana.

„Dete treba da krene u školu kada postane zrelo za tu novu fazu u životu, iako nikada nije i ne može da bude idealno spremno", kaže psihološkinja Branka Tišma, koja je godinama radila u osnovnoj školi.

Ne postoje zvanični podaci koliko se dece upiše u prvi razred sa osam godina u Srbiji, ali Tišma govori da su takve situacije sve češće.

„Deca su sve nesamostalnija, jer sve više poslova mi odrasli radimo umesto njih.

„Zato su nespremni da prihvate obaveze i odgovornost", kaže Tišma za BBC na srpskom.

Kada se odlaže prvi razred?

Da bi odlazak u školu bio odložen, potrebno je odobrenje posebne komisije, a takav predlog može da da školski psiholog, koji je prethodno testirao dete za upis u prvi razred, ili roditelji, uz priloženo mišljenje stručnjaka.

„Dete koje nespremno da krene u školu, može da ima problema sa samopouzdanjem, pa se ili povlači ili postaje agresivno, prema sebi ili drugima.

„Pojedina deca će početi da izbegavaju školu, da traže da ostanu kod kuće, pod raznim izgovorima, recimo da ih boli stomak", kaže doktorka logopedije Nataša Čabarkapa.

U takvim situacijama dete shvata da ima problem, „ušlo je školski sistem, koji ga melje", i ne može da se snađe u novoj sredini, napominje ona.

Mediji su preneli da je sve više dece na Balkanu koja polaze u školu kasnije nego što je predviđeno propisima.

Prošle godine, oko osam odsto dece u Crnoj Gori, i deset odsto dece u Hrvatskoj odložilo je upis u prvi razred.

Za razliku od Srbije, u ove dve zemlje u prvi razred se kreće sa šest godina.

Najčešći razlozi odlaganja upisa vezani su za odstupanja u razvoju govora, jezika i fine motorike, rekli su iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje.

Druga velika grupa razloga za odlaganje odnosi na emocionalnu nezrelost, a kod manjeg broja radi se o težim teškoćama u razvoju, dodali su.

Jedno kašnjenje vuče drugo

Jelena Jakovljević je primetila da njen mlađi sin ima problem sa 18 meseci. Umesto jasnih smernica i zainteresovanosti da se detetu pomogne, govori da je u državnom sistemu naišla na nerazumevanje.

„Ne postoji nikakva sistemska podrška.

„Neshvaćeni ste, čak i u najbližem okruženju. Čini vam ste da ste sami protiv svih.

„Jedan od pedijatara kome smo se prvo obratili, odbacio je sve što sam govorila, tvrdeći da posledica postporođajne depresije", priča.

Posle skoro dvogodišnjeg lutanja, pronašla je stručnjaka kojije pomogao njenom detetu da napreduje.

Ubrzo je izgovorio prvu reč, sa tri i po godine, i potom je gotovo svakodnevno radio sa logopedom da bi stigao vršnjake.

Sada je odličan đak, potpuno samostalan, okružen dobrim drugarima, priča Jakovljević.

Nataša Čabarkapa decenijama unazad radi sa decom sa razvojnim problemima, među kojima je bilo onih kojima je polazak u školu odložen.

„Kada kod deteta koje ima tri-četiri godine kasni govorno jezički razvoj, sve ostalo kasni - dete ima siromašan rečnik, ne može do kraja da razume ono što se od njega traži, lošija je artikulacija.

„Ponekad roditeljima čija deca sa tri godine ne izgovaraju nijednu reč, kažem da postoji mogućnost da se odloži upis u školu“.

Prepričava jednu od uobičajenih situacija u učionici koja nespremnom detetu može biti teška.

„Učiteljica može da kaže, 'uzmite bukvar, otvorite petu stranu i prepišite'.

„To su tri naloga koja dete neće moći da razume i imaće problem u čitanju, pisanju, računanju, biće mu teško da zapamti pesmicu", nabraja Čabarkapa.

Odlaganje upisa ne pada lako roditeljima, posebno pod pritiskom okoline.

„Nije lako kada se vaši prijatelji, rođaci, kumovi pripremaju za polazak njihove dece u prvi razred, a vi shvatite da vaše dete neće poći kad i svi ostali." Ali zato im govorim: 'Godinu dana je ništa u vašem životu, a u detetovom mnogo'", kaže Čabarkapa.

Različiti razlozi odlaganja

Pre upisa u prvi razred svako dete mora da prođe testiranje kod školskog psihologa.

Kroz kancelarije Branke Tišme prošlo je hiljade budućih prvaka i njihovih roditelja, i sve što oni kažu ili urade za tih sat vreme testiranja pomagalo joj je da sklopi mozaik o svakom detetu.

„Ponekad vidite da je dete nezrelo, nesamostalno, da nije naviklo na obaveze.

„Postoje i situacije kada dete nije provodilo vreme sa vršnjacima jer je bilo bolesno. Ili je došlo iz inostranstva.

„Mnogo je životnih prilika koje vas dovode do preporuke da se polazak odloži", objašnjava.

Dati takvi preporuku nije međutim jednostavno i zahteva mnogo vaganja i preispitivanja, jer „ne želite da oštetite dete i zaustavite ga u razvoju".

„Nekada odluku ne donesete odmah, nego pojavetujete roditelje na čemu bi mogli da rade, pa se ponovo sretnete za par meseci", objašnjava.

Nije neuobičajeno ni da roditelji sami traže odlaganje polaska u školu.

„Mogu da misle da je prerano za obaveze, a najčešće oni nisu spremni za takvu promenu", govori Tišma.

Nije, međutim, dobro neopravdano odlagati polazak, ukazuje.

„Tada imate dete koje je prezrelo, i kome prvi razred bude dosadan.

„Zato postaju nezainteresovani, a upravo je to vreme kada se stvaraju radne navike“, govori.

Sin Jelena Jakovljević sprema se da pođe u četvrti razred.

„Baš sam ponosna na njega", govori sa širokim osmehom.

„Mi sad pričamo i planovima za srednju školu. On mnogo voli i veoma lepo crta.

„Voli i da pomaže starijima pa ga mi, pošto se porodično bavimo medicinom, ubeđujemo da pređe na tu stranu", dodaje, šaleći se.

„A moja želja, kao i svakog roditelja, jeste da dete ostavite spremno za život kada više ne budete pored njega."