/11 /11

DETALJI Ringerajin korisnik: Srna

 
Datum: 2004. godina.
 

Tip porođaja: prirodni porođaj
 
Broj dana u porodilištu: 3

Porodilište: Gak Višegradska

Ocena porodilišta: 4  

Komentar ocene: Moja najveća zamerka za porodilište je to što nemaju sat u porođajnim salama i ne dozvoljavaju da porodilja kod sebe ima mobilni telefon.Sve ostalo je za vrlo dobru ocenu.

PRIČA O MOM POROĐAJU

Moj porođaj je bio gotovo kao na filmu, ali da se vratim nešto ranije sa pričom. Trudnoća je bila sasvim regularna sve dok mi nije palo na pamet da pohađam vežbe za trudnice, tj. pripreme za porođaj, barem sam ja to tada tako mislila. Na pregledu na kome je trebalo da dobijem dozvolu od svoje doktorke( početak sedmog meseca)ona je ustanovila da mi se glić blago skratio i odvratila me od ideje da idem na vežbe, i uz to mi prepisala prepar retard (tokolitik) kao preventivu. Ali avaj na sledećem pregledu početkom osmog meseca, doktorka je preporučila da ostanem u bolnici "za svaki slučaj". Stanje sa grlićem je bilo isto ali sam imala pojačane bezbolne kontrakcije. Nakon par dana su me pustili kući sa preporukom da se što više odmaram. Ali kako je vreme prolazilo strah od porođaja je rastao.

Pogotovo zato što sam slušala razne priče kako lekovi iz grupe tokolitika stežu grlić koji se kasnije jako teško otvara zbog njih. Oni se obično ukidaju desetak dana pred termin, dok sam ih ja po doktorkinom nalogu pila sve do kraja. Elem, meni je termin bio 08. septembar. Deset dana pre termina pojavili su se lažni bolovi, koji su ubrzo i nestali. Ali par dana nakon toga osetila sam jak bol ispod rebara sa desne strane, kako se pomerim tako me zaboli. Uplašila sam se jer sam čula razne priče kako beba do zadnjeg trenutka može da se okrene pa sam za 03. septembar zakazala kontrolu. Tog jutra sam ustala jako raspoložena, i čekala sam muža da se vrati sa posla da bi smo otišli kod njegovih na ručak. Na putu do ručka koji sam željno gladna iščekivala svratili smo do doktorke na zakazanu kontrolu. Ultrazvuk je potvrdio, beba je i dalje u idealnom položaju, sve je spremno samo da čekamo. Ali kada je doktorka predložila da me i ručno pregleda pokušala sam da je odgovorim od te namere jer mi je za devet meseci trudnoće bilo dosta svih pregleda kojih je, pogotovo u bolnici bilo i previše. Ali ona se nije dala.

Legla sam na sto. Samo što je počela a već je vikala: "Jao, pa ti si pet prstiju otvorena, evo pipam vodenjak, moraš pravo u porodilište!"Kakvo porodilište, a ručak?Bez bolova bez pucanja vodenjaka ja sam već bila na pola puta. U porodilištu su me primili pregledali i poslali na pripreme. Za nepunih pola sata našla sam se na porođajnom stolu, gde su mi prokinuli vodenjak i dali neku inekciju, da ubrzaju porođaj. Pretpostavljam da je tu bio i neki sedativ, pošto jedino što me je sprečavalo da ne zaspim bilo je sunce koje me je pržilo direktno u glavu. Ali ubrzo su krenuli i bolovi. Ja sam strpljivo disala(poučena iz literature) i čekala. Nakon sat i po bolovi su postali nepodnošljivi tada sam pozvala babicu sa pitanjem da li mogu da dobije epidural na šta se ona sita ismejala uz reči: "Pa tebi je grlić ko flis papir, otvorena si deset prstiju, porodićeš se za deset minuta". Tako je i bilo otprilike. Veliki problem mi je bilo samo istiskivanje bebe pošto sam sve radila napamet i pogrešno, tako da su morali bez veze da me minut pre kraja prikače na indukciju intravenski.

Jedan minut a igla ostane još tri dana, bezveze. I tako sam ja nakon nepuna dva i po sata otprilike ugledala moju bebu. Toplo preporučujem svim trudnicama da se dobro pripreme za porođaj jer je disanje itekako važno i zaista smanjuje bol.