|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Rajović: Za pravilan razvoj mozga gradskom detetu nedostaje 100.000 pređenih kilometara

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 12.1.2023
Kao jedan od najvećih problema kada je reč o razvoju dece danas doktor Ranko Rajović navodi nedostatak kretanja. Kako bi istražio ovaj problem, on je napravio jedan mali eksperiment.

image
Naša deca ne znaju da trče unazad. Okrenu glavu, pa nešto idu bočno, pa padnu. Foto: Freepik.com
/11


“Mi smo, na našim kampovima, radili istraživanje sa gradskom decom uzrasta oko pet godina. Stavili smo jednom od njih onaj sat koji meri korake, kako bismo videli koliko će kilometara da pređe u jednom danu od ujutru do uveče. Nije bilo forsiranja. Livada, igraju se, idu u šumu, trče, donose grane, onda neka radionica na otvorenom… Pre nego što kažem koliko je to kilometara na kraju bilo na satu, da napomenem da sam na radionicama za roditelje pitao baš roditelje gradske dece koliko im deca dnevno pređu kilometara u proseku. Neko kaže 2-3, neko 3-4. A fiziološki zdravo dete mora da pređe preko 20. Dečak kom smo stavili sat, to je naša žuta grupa koju čine deca od pet godina, on je prešao 23 kilometra taj dan. Spontano, sam, bez forsiranja.” – otkriva dr Rajović.

 

PROČITAJ JOŠ: Evo šta je ključno za razvoj darovitosti


Ako gradsko dete dnevno pređe tri, jasno je da, kad bismo ga odveli na selo da se igra, bez igrica i telefona, on bi prešao 23, kao i ovaj dečak, objašnjava Ranko Rajović u podkastu sa Milanom Jovanovićem Strongmenom.

“Hajde da to sad prevedemo u matematiku. Njima nedostaje dnevno 20 kilometara. Za 10 dana, to je 200 kilometara. Za mesec dana, 600 kilometara. To znači da našoj deci nedostaje skoro 100.000 kilometara, u periodu aktivnog razvoja mozga, koje bi trebalo da pređu. E to je veliki problem.”

Rajović naglašava da nije stvar samo u hodanju već i u svim ostalim načinima kretanja.

“Uzbrdo, nizbrdo, skakanje, preskakanje, trčanje unazad. Mi smo decu kad ih vodimo na kamp forsirali da trče unazad. Ja sam prvo stao, gledam, pola njih padne. Naša deca ne znaju da trče unazad. Okrenu glavu, pa nešto idu bočno, pa padnu. Mi nemamo glavne pokrete kretanja razvijene kod dece. To su bila deca od 6, 7 godina.” – kaže Rajović.

Još jedna velika promena koju je doneo moderan način života jeste i problem deformiteta stopala, za koji Rajović tvrdi da je poprimio razmere epidemije.

“Ravna stopala su znak da nešto nije u redu. Mi smo u staroj Jugoslaviji imali od 6 do 11 posto dece s ravnim stopalima na sistematskim pregledima i to se svrstavalo u genetiku. Danas, preko 50%, neki gradovi i 70%. A zašto su svodovi stopala spušteni? Pa nema kretanja.” – objašnjava doktor Ranko Rajović.

On govori i o tome kako je Britanska olimpijska reprezentacija istraživala problem ravnih stopala, koji se javljao kod sportista.

“Njihov medicinski tim rešio je da ode u Meksiko da ispita narod Tarahumara, Indijance koji žive u kamenoj polupustinji. Oni imaju stopalo kao iz atlasa anatomije. Maksimalno savitljivo. Išli su da vide kako je to moguće. Prva stvar koju su primetili je da su oni praktično bosi. Nose samo nekakve tanke kožne đonove vezane trakicama i tako prelaze od 30 do 50 kilometara dnevno, pešačeći od jednog do drugog sela i nazad. A lopte koje deca imaju nisu krpene, već drvene. Što znači da ih oni ne mogu šutirati jer bi se povredili, već se dodaju rolajući loptu stopalom. I svi do jednog imaju perfektna stopala.” – zaključuje Rajović poredeći ovaj način života sa decom danas koja pređu jedva tri kilometra na dan i dodaje: “Prvi znak da nešto nije u redu na nivou cele nacije su ravna stopala.”


Izvor: Zelenaucionica.com


PROČITAJ JOŠ: RANKO RAJOVIĆ - SKAKANJE PO BLATU ŽIVOT ZNAČI


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Aplikacije na srpskom za decu sa autizmom
Aj-ti tehnologije mogu da pomognu deci s autizmom u komunikaciji, razvoju motoričkih sposobnosti i inkluziji. Specijaliz...
8
Rezultati male mature nisu za svačije oči
Osnovne škole danas objavljuju liste s preliminarnim podacima o uspehu učenika na završnom ispitu, ali ne na oglasnim ta...
5
Vezujte pertle uz igru
Vezivanje pertli veliki je izazov za svakog mališana. Mnogi od njih često se i rasplaču zbog bezbroj neuspešnih pokušaja...
4
Saveti psihologa: Kako da ih naučite da ne...
Ako vaš mališan laže s tri godine, nemate razloga za brigu, to je sasvim normalan deo odrastanja. Ali ako to čini sa sed...
4





30 komplimenata koje deca treba da čuju
Pročitajte zašto bi trebalo da pohvalite detetovo ponašanje a ne izgled, i kako mu to može pomoći tokom školskog dana. T...
10 razloga zašto ne želim više od jednog d...
Kada postaneš roditelj prvi put, od svojih prijatelja i porodice dobiješ mnoštvo saveta i tome kako šta treba da radiš, ...



Anketa

ТВ.
пеперутка16

Колико времена ваше дете дневно гледа ТВ?

Click Here