/11 /11

Bili čovek i žena bez dece, pa se neprestano molili Bogu da im da dece. Bog usliši molitvu i da im jednog sina. Ali odkako im se sin rodi oni počnu osiromašivati, tako da kad sin postade momak, njima skoro ništa ne ostade. Tada će čovekreći ženi:“ Ženo, odkako ovo dete dobismo, neprestano nam je nazadak u imanju, ja hoću da ga ubijem da nam kuća počne napredovati.“ Žena se poboja da joj muž to zaista ne učini, pa kaže sinu da beži kud ga oči vode.

Sin pobegne u planinu. Tu, u jednoj kotlini, nađe čoveka gde struže daske, pa mu priđe i počne zajedno s njim raditi, ne govoreći ništa. Kad bi uveče onaj čovek pođe a mladić pođe za njim i tako dođu do jedne velike i lepe kuće. U kući je bilo izobilja svakakoga jestiva, te večeraju. Posle večere ču se glas:“  Danas se rodilo hiljadu i jedno dete, odredi im sudbinu!“. Onaj čovek na to rekne:“ Kako je meni sad tako neka je njima do veka!“

Pošto provedu noć opet otidu na rad.Kad se uveče vrate, umesto velike i lepe kuće, nađu osrednju kuću i u njoj osrednju večeru. Posle večere ču se opet onaj glas:“ Danas se rodilo hiljadu i jedno dete, odredi im sudbinu!“. Onaj čovek rekne:“ Kako je meni sad tako neka je njima do veka!“

Sutradan opet otidu na rad, a kad se uveče vratiše nađoše na onome mestu kolibu u kojoj ni svetlosti ne beše i u njoj vrlo mršavu večeru. Posle večere ču se onaj glas:“  Danas se rodilo hiljadu i jedno dete, odredi im sudbinu!“. Onaj čovek opet rekne:“Kako je meni danas, tako nek je njima do veka!“.

Tada se okrene mladiću , pa mu rekne:“ Ja sam Bog, pa ko se rodi kad sam u bogatstvu, taj će večito biti bogat, a ko kad sam u sirotinji, taj će biti večiti siromah. Ti si se rodio u siromašan dan zato nećeš nikad ništa imati, već ako želiš da i ti budeš bogat, otidni u svoje selo, pa uzmi tu i tu devojku, koja je vrlo ružna i koju zbog toga zovu Gruba, ona je rođena kad sam ja bio bogat ali sve što imaš ne nazivaj svojim, već sve neka je njezino.“

Mladić se vrati u selo, pa se oženi Grubom i pođe mu sve ne može biti bolje.

Jednog dana izađe on u polje, koje beše divno ponelo rodom. Pored njegove njive prođu nekakvi kiridžije, pa ga upitaju,  čija je njiva to ponela. On odgovori:“ Moja.“ Čim on to reče  žito na njivi se zapali. Tada on otrča za njima, pa rekne da je njiva Grubina i njiva se ugasi. Od tada je srećno sa Grubom živeo.