/11 /11

DETALJI Ringerajin korisnik:  Tiziana

 
Datum: septembar 2011.
 

Tip porođaja: Prirodnin
 
Broj dana u porodilištu: 3

Porodilište: NF Beograd

Ocena porodilišta: 5  

Komentar ocene:

PRIČA O MOM POROĐAJU

Drugi porodjaj

Trudnoća identična kao prva. Opet kontrakcije od 7. meseca s'tim što ih ovaj put ipak osećam. Ne bol,ali to neprijatno stezanje. Ali ovaj put ne pijem lek,tako je dr odlučio. Negde pred kraj 8.meseca kontrakcije postaju jače i ja ipak dobijam lek na 2 nedelje čisto da se osiguramo da izguram bar do 38.nedelje. Dolazi i ta nedelja,ja otvorena 1,5 prst. od tad do porodjaja idem na 2 dana na pregled,svaki put sa mogućnošću da ostanem na porodjaju. Dogurala sam i do 39 i doktor kaže 'Dodjite u sredu da vas pogledam pa da vidimo da li da probamo da izguramo i narednu nedelju ili u subotu da vas poradjam'. Ja u svojoj glavi razmišljam da ne mogu više. Već sam sama sebi teška, ustajem u pola 6 svaki drugi dan,želim da se što pre porodim. U sredu mi kaže da sam 2,5 prsta otvorena,da mi se grlić skratio,i požto imam kontrakcije da dodjem u subotu da me porodi. Ja se u petak sredjujem,feniram,manikiram, za razliku od prvog puta kad ni torbu nisam spakovala,ovaj put idem potpuno spremna i sredjena na porodjaj. Stižem tamo, doktor me pregleda i kaže bolji nalaz nismo mogli ni da naručimo. 5 prstiju,nema grlica, Doktorka koja je bila na CTGu me pita da li me nešto boli,ja kažem ne,a ona kaže 'nemoguće,imate jake kontrakcije'. Verovatno od tih silnih kontrakcija u obe trudnoce prag bola je porastao. Odlazim u boks u pola 11, dobijam odmah epidural,prokidaju mi vodenjak i uključuju indukciju.Inače doktor mi je na jednom od pregleda rekao da mu slobodno kažem ako ne želim indukciju, da mi je neće dati! Medjutim posle 20tak minuta mojoj bebi počinju da opadaju srčani tonovi. Doktor odmah dolazi,isključuje indukciju i daje mi masku sa kiseonikom. Istog momenta se stabilizuju srčani tonovi. Kad sam pitala da li je to nešto strašno i da li treba da brinem,rekao mi je da se opustim da je on tu da brine. Kasnije će se ispostaviti da je pupčanik bio kratak,a zakačen visoko za posteljicu,a da je beba brzo vukla na dole. I tako opet leškarim,ovoga puta ležim prekoputa boksa gde donose tek rodjene bebe.Gledam ih,tako se vidi razlika izmedju dečaka i devojcica,vec u prvim minutima života. Doktor dolazi na svakih 10min i obaveštava me o mom stanju, priča neke dogodovštine,da prekrati vreme meni i devojci koja je bila na stolu pored mene. U jednom trenutku počinjem da osećam napone. Sad znam da su to naponi, On dolazi i kaze 'Idemo. Sad me slušajte šta vam govorim i radite taćno šta ja kažem'. Jedan,drugi napon,doktor nesto kaže ja počinjem da se smejem. Devojka na stolu pored ne zna šta će od šoka. Prva joj je beba,gleda ženu koja se poradja,vec dovoljno veliki užas za nju, doktor joj kaze gledaj i uči, a ja se pri svemu tome i smejem! Iz tri napona izlazi beba. Pola 2 je. Sve je opet prošlo brzo. Na prvom porodjaju su me isekli puno, što bi rekla patronazna sestra 'od Triglava do Djevdjelije', kako bebi ne bi povredili kukove. Ovoga puta me nisu ni sekli niti sam se iscepala. Drugi dan nakon porodjaja sam sedela u turskom sedu i dojila bebu. Kad me je doktor prvi put obišao i pitao kako se osećam ja kažem super,kao da se nisam ni poradjala,on kaže ' I treba tako kad ste imali super porodjaj'.HAjde sad odmah trece dok ste jos u treningu...