/11 /11

Posle svakog istraživanja zdravlja dece zabrinu nas statistike vezane stanje kičme mališana. Neki podaci pokazuju da gotovo trećina dece školskog uzrasta ima problem vezan za neki deformitet kostura, a pojedini i više deformiteta istovremeno. Ipak, savremeni život i sedenje za računarom umesto trčanja po livadi nije jedini razlog ovakvog trenda, uverava nas sagovornik „Baby planete“ dr Duško Spasovski, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije iz Instituta za ortopedsko - hirurške bolesti „Banjica“.

- Iako je u svakodnevnoj medicinskoj praksi evidentan rast učestalosti deformiteta trupa i udova, koji se najčešće pripisuje savremenom, sedećem, načinu života u urbanim sredinama, moramo uzeti u obzir i druge faktore. Jedan od njih je i povećana zdravstvena prosvećenost stanovništva pa se sada obraća veća pažnja i kod najmanje sumnje na postojanje deformiteta dete se vodi lekaru - pojašnjava dr Spasovski. - Zato se nekada česti slučajevi zapuštenih i nelečenih velikih deformiteta nogu, ruku i kičme danas sve ređe viđaju.  Sve je više lekara koji se bave ovom oblašću medicine, pa je i mogućnost postavljanja rane dijagnoze povećana. Ipak, i dalje se dešava, čak i kod medicinskih radnika, da se ne pravi razlika između trupa sa deformitetom i nepravilnog držanja zdravo razvijenog trupa. A ta dva stanja se tretiraju na sasvim različite načine.

Ipak, naš sagovornik se slaže da se deca danas mnogo manje kreću nego ranijih decenija, kao i da se u školama generalno sve manje pažnje poklanja pravilnom telesnom razvoju i prevenciji deformiteta. Jedan od primera za to je i odnos prema nastavi fizičkog vaspitanja, koja u suštini ima snažan potencijal za preventivno delovanje, ali se često taj potencijal iz raznih razloga ne koristi dovoljno. Zato su ortopedi primorani da leče posledice takvog stava.         

Ortopedi se u praksi sreću sa raznim deformitetima kičme. Jedan od tih poremećaja je hiperkifoza, kada je kod deteta preterano izražena grudna krivina. Ona može da nastane iz različitih razloga, na primer, usled urođene mane pršljenova, poremećaja tonusa mišića kod različitih neuroloških bolesti, a može biti i idiopatska (nejasnog uzroka).          

- Njenoj pojavi u pubertetu doprinose i psihološki razlozi: dečaci, recimo, žele da spreda izgledaju mišićavo, te vežbaju na nebalansiran i nepravilan način, zapostavljajući mišiće zadnje strane trupa, dok devojčice iz stida pokušavaju da prikriju grudi koje rastu - pojašnjava sagovornik „Baby planete“. - Preterano izražena slabinska udubljenost naziva se lumbalna hiperlordoza. U retkim slučajevima ona je posledica teških neuroloških poremećaja, ali najčešće nastaje kao kompenzacija u slučaju hiperkifoze, ali i usled upornog praćenja neodgovarajućih trendova u obući, kao što su nedovoljno ili previše visoke potpetice.        

Kod školske dece najčešći deformitet je skolioza - pojava bočnih krivina kičmenog stuba. Ona je u tom uzrastu najčešće idiopatska i obično se pogoršava različitom brzinom, koja je najveća u periodima naglog rasta. Kako navodi dr Spasovski, na sreću, od pomenutih deformiteta najčešći problem kod dece školskog uzrasta jeste nepravilno to jest loše držanje - stanje u kome nema klinički vidljivog deformiteta, ali podsvesni mehanizmi motorne kontrole tela ne funkcionušu kako treba. Jedan od faktora za ovakvo stanje je urođena povećana elastičnost vezivnog tkiva (benigna hipermobilnost zglobova), zatim slaba koordinacija, ali i neodgovarajući izbor rekreativnih ili trenažnih aktivnosti. Nepravilno držanje je u početku estetski i funkcionalni problem, ali ukoliko dugo potraje, može dovesti do nastanka deformiteta.        

- Dugotrajno sedenje, a naročito nepravilno, može da stvori predispoziciju za razvoj deformiteta - smatra dr Spasovski. - Od dugotrajnog izostanka odgovarajuće fizičke aktivnosti gore je samo prisustvo neadekvatne fizičke aktivnosti. Naime, vežbanje može imati snažan efekat na telo i njegov razvoj, pa se mora stručno i precizno dozirati. Najčešće je neophodno individualno ga prilagoditi detetu, a takvo doziranje vežbanja treba prepustiti stručnjacima. Ako to nije izvodljivo,  onda  je poželjno sprečiti samovoljno i nekontrolisano fizičko opterećenje muskuloskeletnog sistema. Za razliku od rekreativnog vežbanja, sportski trening po definiciji podrazumeva takmičenje i imperativ rezultata. Pravilan izbor sporta, kao i karakteristike trenažnog procesa mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na razvoj deformiteta. Ne postoji idealni sport, već za svako dete postoji onaj koji mu najviše odgovara.          

Da bi se korigovalo nepravilno držanje, neophodna je fizička aktivnost koja ima snažan uticaj na motornu kontrolu. To se može postići ili ciljanim individualnim vežbanjem ili izborom neke od sportskih aktivnosti u kojima je važna stimulacija preciznosti, koordinacije i ravnoteže. Ako je potrebno ispravljati deformitet, lečenje treba da vodi lekar. Zavisno od mnogih faktora (pol i uzrast, vrsta, izraženost, trajanje i brzina pogoršanja deformiteta), koriste se intenzivne svakodnevne kineziterapijske vežbe, različiti tipovi midera ili operativno lečenje.          

- Operacija se izvodi ako primenjeno neoperativno lečenje nije dalo odgovarajući rezultat, kao i kod veoma izraženih deformiteta. Ukoliko se deformiteti ne leče, oni se najčešće spontano pogoršavaju do kraja pubertetskog rasta, potom privremeno uspore pogoršanje, ali se u odraslom dobu opet pogoršavaju, uz nastanak degenerativnih promena i progresivnu pojavu bolova i drugih simptoma - upozorava sagovornik „Baby planete“.

Normalno držanje

Normalno razvijen trup uz pravilno držanje tela pokazuje sledeće odlike: posmatrano otpozadi, kontura trupa je simetrična, a kičmeni stub postavljen uspravno. - pojašnjava dr Spasovski. - Pri posmatranju sa strane, uho, centar ramenog zgloba i centar zgloba kuka leže u vertikalnoj liniji, a vratna, grudna i slabinska krivina su prisutne i blago izražene.

Dijagnostika

U idealnom slučaju lekar treba da dete pregleda i pre nego što se razvije deformitet, te da preventivnim savetima smanji mogućnost za njegov nastanak. U praksi, međutim, najčešće prođe nekoliko meseci od pojave promena do dijagnoze - prenosi dr Spasovski. - Ovo izgubljeno vreme, zavisno od starosti deteta kao i od vrste i stepena izraženosti deformiteta, može da bude presudno za dalji tok i prognozu lečenja. Zbog toga su preventivni periodični sistematski pregledi veoma značajni.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte u časopisu Baby planeta!