Spustite se na njihov nivo i koristite kontakt očima Foto: Freepik.com

/11 /11

Ni nama roditeljima vikanje ne prija, jer znamo da to nije ono što želimo da radimo. Znamo da nije dobar osećaj pretiti ili kažnjavati našu decu. Zbog toga se osećamo nemoćno – a zatim pod stresom još više vičemo. Zatim krivimo svoje dete što nas je nateralo da uradimo nešto što ne želimo. Osećamo se kao da smo bili primorani.

A ko bi slušao nekoga ko viče na nas ili nam oduzima stvari? Uz vikanje često dolaze pretnje, kazne i mito, koji zajedno stvaraju strah i oduzimaju detetu priliku za učenje. Dete će vas možda i poslušati, ali umesto da posluša jer vas poštuje, poslušaće iz straha, čime se narušava veza roditelj-dete. Takav poljuljan odnos može izazvati ogorčenost, dodatne svađe i stalne sukobe.  

PROČITAJ JOŠ: 30 komplimenata koje deca treba da čuju

Možda ćete pokušati da navedete svoje dete da sluša tako što ćete ponuditi nagradu, što nije nužno loša stvar, ali je važno KADA je ponudite. Umesto da nudite nagradu usred lošeg ponašanja deteta u zamenu za njegovo slušanje, ponudite nagradu unapred pre nego što počne loše ponašanje. „Idemo na sladoled ako se svi budemo ponašali lepo u tržnom centru. Zvuči dobro?" I onda se nemojte plašiti da NE date nagradu ako vaša deca nisu ispunila svoj deo pogodbe.

Umesto da pričate deci, pričajte SA decom. Ako vodite borbu sa detetom koje ne sluša, a ne želite da vičete ili podmićujete, evo nekoliko pravila kojih se trebate pridržavati.

1. Spustite se na njihov nivo i koristite kontakt očima 

Ove dve akcije pomažu da izbegnemo i zaustavimo loše ponašanje. Deluje kao magija. Roditelji i deca se bolje da odnose jedni prema drugima kada su im oči na istom nivou. Zamislite samo koliko je sve ogromno za malu decu, uključujući roditelje koji ih gledaju sa visine.

Možete koristiti i tehniku šapata. Kada detetu šapućete, kao da mu odajete tajnu, a ono pažljivo sluša.

2. Prestanite da govorite „ne“ i više razgovarajte

Uhvatićete sebe kako stalno govorite „ne“ svom detetu. Deca koja čuju „ne“ često, na kraju ne slušaju (pa, možda nakon što 100 puta kažete „ne“). Što je još važnije, govoreći toliko često NE raznim dečijim postupcima, deca gube samopouzdanje.

3. Postavite očekivanja 

Ako objasnite koje je očekivano ponašanje pre nego što se upustite u neki zadatak, vaše dete će već znati kako treba da se ponaša. Recimo: „Znam da si uzbuđen u da jedva čekaš da otvoriš poklon od bake kada dođemo kući, ali zapamti da prvo moraš skinuti cipele i oprati ruke. Za to ti je potreban samo samo minut, a onda možeš na miru da otvoriš poklon, vidiš koju je igračku baka kupila, a zatim se njome igraš do mile volje. Mama je tako ponosna na tebe.”  I videćete - neće biti više jurišanja kroz kuću, u cipelama i neopranih ruku.

4. Budite strpljivi

Deca razumeju vaš ton i govor tela, bilo da ste u direktnoj interakciji sa njima ili sa drugim odraslima. Ako duboko udahnete i pazite na svoje reči, povećavate svoju sposobnost da ublažite situaciju umesto da je pogoršate.

5. Prestanite da govorite „Nisi dobar dečak/devojčica“.

Nazivanje dece „lošom“ šteti njihovom samopoštovanju. Kada su deca mala, u svemu vide samo dobro, pa im kao roditelji moramo govoriti da su dobri, i pričati im druge pozitivne stvari o njima samima, kako bi zadržali pozitivan mentalitet.  

Međutim, možemo reći da su određene reči i ponašanja loši, ali uzdržavajući se od toga da svoje dete nazivamo lošim dečakom ili devojčicom.

6. Priznanje 

Da bi vas deca slušala - ova tehnika čini čuda, a tako je jednostavna. Sve što je potrebno je da ponovite ono što mališan pokušava da kaže ili želi, čime priznajete njegova osećanja. Recimo, kada naše dete zatraži igračku u prodavnici, a mi kažemo „ne“, obično ga podstaknemo da je traži još 100 puta, a onda na kraju zaplače, jer je svesno da nećemo popustiti.  

Umesto toga, kažimo: „Znam da stvarno želiš tu igračku. Imaš toliko igračaka kod kuće, pa ćemo sačekati tvoj rođendan. Da li znaš u kom mesecu ti je rođendan?"

7. Razgovarajte o opcijama i izborima 

Kod svakodnevnog pranja zuba ne radi se samo o porodičnim vrednostima, već i o zdravlju. U mnogim kućama o tome se gotovo ne može pregovarati. Ali i dalje možete ponuditi svojoj deci opcije...  Da li želite da operete zube ili želite da ja to uradim sa vama? Koju četkicu/pastu za zube želite? Da li želite da se upali ili isključi svetlo u kupatilu? Koju muziku želite da slušate dok peremo zube? (ne morate da ponudite sve ovo, obično je dovoljna 1 ili 2 stvari).

Ako naša deca ne žele da peru sudove, a mi želimo da svako doprinosi porodici, na koji još način mogu da pomognu? Mogu da počiste pod, zaliju biljke ili iznesu smeće. Razgovarajte sa decom o tome ko će da obavi koji kućni posao, baš kao što bi tim profesionalaca na poslovnom sastanku razgovarao: „Šta kažeš da ti uradiš ovo, a ja ću ovo drugo?"

Deca vole ovu vrstu kreativnog rešavanja problema, a vole i da se prema njima ponašamo kao da su odrasli. Probajte.

PROČITAJ JOŠ: Ako hoćeš da ti dete bude zdravo, ponašaj se kao siromah