/11 /11

Ne tako retko susrećemo se sa situacijom da ljudi doručkuju u vreme u ručka, i to čine brzo u obližnjoj pekari, a da nisu ni svesni koliko nepravilna i nezdrava ishrana utiču baš na njihovu učinkovitost u radu, a kamoli na zdravlje. Ručak se pomera za večeru, a nakon toga umor se ispoljava još intenzivnije nakon celodnevnog gladovanja i napokon punog stomaka.

Zanimljivo je da povremeno gladovanje može biti učinkovito za čišćenje organizma, ali treba biti dobro upućen na koji način se „ispravno“ gladuje, kako se ne bi poremetio kompletan rad organizma. U svakom slučaju, gladovanje o kome se piše u prethodnoj rečenici nema nikakve veze sa nepravilnom ishranom i svakodnevnim gladovanjem pod pritiskom poslovnih obaveza. Nepravilna i nekvalitetna ishrana za sobom može vući niz bolesti kao što su gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, karijes, alergije i druge.

Ljudi neretko odluče da bi u svoju svakodnevnicu mogli uvesti i brigu o svom zdravlju, međutim, često ne znaju odakle bi krenuli. Početak bi definitivno trebao biti upoznavanje sa osnovnim pojmovima i načelima.

Šta je zdrava hrana?

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima kao što su je biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke. Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 6 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.

Šta je zdrava ishrana?

Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije. Ne treba mešati namirnice različitog sastava (kao što su na primer: ugljeni  hidrati  i  belančevine). Zdrava ishrana takodje znači jesti  u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.

Posebno važne naminice su: integralne žitarice (pšenica, seitan, raž, ječam i druge), semenke i orašasti plodovi (orah, lešnik, badem...), hladno ceđena ulja i namazi, soja, alge, med, matični mleč, maltex – ječmeni slad, jabukovo sirće, začini.

Šta je zdrav život?

Sem hrane u vidu namirnica koje unosimo, svako biće treba da hrani svoj organizam zdravim mislima i osećajima. Zbog toga je mnogo bitno da svaka jedinka stvori svoju harmoniju življenja. Bitno je pronaći sebe u haotičnom svetu u kom živimo. Neki hobi, najbolje sport, bi mogao biti povezujuća spona između dve vrste hrane neophodne za zdrav organizam. Ljudski organizam nije prilagođen konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu.

Optimalna težina i unos kalorija

Idealna težina održava se pravilnom ishranom, aktivnim fizičkim vežbanjem, uzimanjem hrane svesno, u vreme kada je organizam gladan, uzimanjem umerene količine hrane i dovoljne količine tečnosti.

Zdrava ishrana dece

Metabolizam deteta je usklađen sa brzinom njegovog rasta i razvoja i zato je značajno da dete konzumira hranu koja mu je potrebna. Mnoga deca dobijaju dovoljno kalorija da zadovolje energetske potrebe, međutim to nisu uvek i dovoljno dobre namirnice koje detetu obezbeđuju dobro zdravlje. Kako kuvati povrće? Kako privoleti dete da jede povrće?

Zdrava ishrana trudnice

Tokom trudnoće potrebno vam je više energije, više hranljivih sastojaka za vas i za malo biće u Vašem stomaku. Tokom tih devet meseci trebalo da imate razne vrste voća i povrća, morske plodove, mahunarke, žitarice, pirinač i pastu – jer oni sadrže malo masnoća, a daju mnogo energije, vitamina i minerala. Sve gore navedeno, osim voća i povrća, predstavlja važne izvore proteina. Hleb, žitarice, pirinač, pasta, povrće i voće su i važni izvori ugljenih hidrata.

Vitamini i minerali

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Čak i nedostatak samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Spisak vitamina, sa funkcijom u organizmu i izvorom.

Voda

Odmah pored vazduha, voda se ubraja u najpotrebniji element potreban za život. Prosečno ljudsko telo sastavljeno je od 60 - 70 posto vode. Bez hrane čovek možem živeti gotovo 2 meseca ali bez vode samo nekoliko dana. Još uvek većina ljudi ne zna koliko treba piti vode, te većina živi u stanju dehidracije.