/11 /11

Pričanje sa bebama je važno za razvoj njihovog mozga.

Tokom prve tri godine života mozak bebe poraste i do tri puta i usložni svoju strukturu. Veliku zaslugu za ovako značajan razvoj mozga u ovom periodu ima spoljna stimulacija. Mozak se razvija najviše tokom interakcije sa socijalnom sredinom. Bebe to rade tako što brbljaju, kikoću se, duvaju mehuriće, bacaju predmete na pod, golicaju se sa roditeljima, brbljaju “mama”, “tata”, “baba”. Konstantan razgovor sa bebama pre 3. rođendana gradi moždanu strukturu koja će u kasnijim godinama uspešno podržati razvijanje akademskih veština-čitanje, pisanje i učenje.

Neke porodice su “pričljivije” od drugih.

Roditelji, babe, dede i ostali ukućani pričaju sa bebama iako one nisu u stanju da razumeju ili odgovore. Želja za razgovorom sa bebom se razvija spontano kod većine majki, te tokom menjanja pelena, kupanja i hranjenja majke pevaju, brbljaju, smeju se i pričaju priče. U nekim porodicama se ne razgovara sa bebama na ovaj način. Međutim, ova vrsta komunikacije sa bebom, koja je često jednosmerna, je vrlo važna za razvoj, ne samo jezika i govora, već i za razvoj mišljenja i emocija.
Neka istraživanja pokazuju da deca koja su odrasla u “pričljivim” porodicama postižu bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti i čitanja. Razlog ovome je i činjenica da su deca iz “pričljivih” porodica stimulisana tokom važnog perioda kada se razvija mozak. Uspešno i lako usvajanje veštine čitanja zavisi od toga koliko je dete izloženo vokabularu odraslih. Razgovor i zajedničko čitanje priča je najbolje za građenje vokabulara kod dece.

Važno je da pričate sa vašom bebom, između ostalog, i kako biste izgradili zdrav emotivan odnos sa detetom i razvili njegove socijalne veštine. Dete može usvojiti nove reči gledajući različite sadržaje na televiziji. Međutim, roditelji su najbolji učitelji detetu.

Zato razgovarajte sa vašim bebama i pripremite ih za izazove sa kojima će se susresti tokom školovanja i odrastanja!