/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Dok se pažljivo namešta, zajedno s ostatkom drugara iz grupe da uglas otpočnu dugo pripremanu i iščekivanu novogodišnju odu Deda Mrazu, primećuje vas i maše vam.
Vi ste gotovi.

U jednom momentu vam se stvori knedla u grlu, zaklecaju kolena i srce zalupa kao ludo. Mislite se postoji li lepša, slađa, ljupkija devojčica od te koja vam se smeši i čije plave kovrdže poigravaju od dečje radosti?
Ma nema takve.

Vreme staje dok vi opservirate njen talenat, lepotu, šarm. I tako razgaljene duše, negde između dva treptaja, doživite šok jer je kažiprst vaše drage dušice, koja i dalje ponosno stoji na bini, odjednom nekim čudom nestao u dubinama leve nozdrve, odakle pokušava da izađe, koprca se, okreće ulevo, pa udesno i taman kad ste pomislili da je ta neprijatnost prošla... Taj nevaljali, veliki prst izlazi s plenom koji vaša draga dušica, vaš anđelak, vaša najmilija trogodišnjakinja, smešta pravo u usta i smaže kao da je upravo smazala kockicu najukusnije čokolade. Tuše...

Pa zašto, zašto moje dete jede sline?

Kao prvo, zato što, poput sve ostale dece, nema razvijene socijalne veštine koje bi je sprečile u tome. Deo socijalizacije i počiva na učenju prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja, što će usvojiti od vas, roditelja, vaspitača, učitelja… od druge dece (od koje će, da se ne lažemo, najpre i pokupiti tu naviku).
Međutim, naučnici tvrde da se ipak ne vrti sve oko lepog ponašanja.
Naprotiv.

Prvu lepu reč o ovoj ružnoj navici izrekao je austrijski doktor Fridrih Bišinger, profesor pulmologije. On je dokazao da sasušeni ostaci iz nosa sadrže oslabljene bakterije koje, unesene kroz usta, deluju poput leka ili blage, prirodne jestive vakcine, pa jačaju imunitet.

A Skot Nejper, kanadski biohemičar koji je na Univerzitetu Saskačevan istraživao ovu temu, tvrdi da je sastav slina glavni krivac za toliko dečje interesovanje za nos, jer sline su slatkaste, pa mozak prima signal da su primamljivog ukusa, dakle jestive. Ipak, važnije od tog gastronomskog ugođaja je što deca tako, na nesvesnom nivou, pokreću imunološki sistem. Jedenje slina je, objašnjava Nejper, evolutivno zapisana navika u genetskom kodu koja jača odbrambene moći organizma tako što „uči“ imunološki sistem onome čemu je okružen.

E pa sledeći put kad vam vaš anđelak priredi neku sličnu scenu za pamćenje, a vi se lepo setite priče o slatkoj, jestivoj, prirodnoj vakcini, saberite se i progutajte onu knedlu, da ne kažemo… slinu.

Izvor: zena.blic.rs