|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Želja za detetom jača od potrage za „savršenim“

Baby Planeta, 9.4.2013
Danas nije retkost da dete odrasta u jednoroditeljskoj porodici, uglavnom s majkom. Osim slučajeva gde zbog smrti partnera ili razvoda žene same podižu decu, sve više je i onih koje svesno odlučuju da rode dete bez partnera.

image
/11


Da li se iza toga krije strah od biološkog sata i kakve su posledice takve odluke pokušali smo da otkrijemo u razgovoru sa Mašom Karleušom Valkanu, psihologom i psihoterapeutom.

- Ako neko traži idealan trenutak kada će da osnuje porodicu i ostvari se kao roditelj, treba da zna da takav momenat ne postoji! Svako ima sopstveni ritam, bitno je samo da se prepozna kako je to pravo vreme, bez obzira na okolnosti. Danas se drugačije živi, veliki broj ljudi studira i gradi karijeru, te se granica rađanja malo-po malo pomera. S druge strane i medicina napreduje pa se i biološki časovnik menja i žene više ne moraju u toj meri da strahuju od njega - kaže za „Baby planetu“ Maša Karleuša Valkanu. - Moje je mišljenje, utemeljeno pre kroz praksu nego na istraživanjima, da svako u sebi oseti kada je „taj“ momenat za stvaranje porodice i nikako ne bi trebalo da ga propusti.

Ali iako ogromna radost, rođenje deteta je velika odgovornost. Potrebno je da dostignemo određeni nivo ličnog razvoja da bismo mogli da budemo kvalitetni roditelji. Po nekim teorijama, objašnjava naša sagovornica, partnere biramo najviše po tome što smo na sličnom stepenu razvoja ličnosti i što posedujemo sličan kapacitet za bliskost i građenje veze. Vrlo često do roditeljstva dolazi kada dve osobe međusobno prepoznaju biološki potencijal za roditeljstvo, to je takozvana genetska privlačnost, što ne znači da će te dve osobe i u drugim aspektima ostvariti uspešnu vezu.

Da li neka žena želi i da li se oseća sposobnom da rodi dete, bez obzira na to što nema stabilnu vezu, ili je čak sama, zavisi od mnogo faktora. Čak se može reći da se ovde ne radi o dilemi da li će žena roditi dete sa partnerom ili bez njega, već da li će biti sama ili sama sa detetom. Ipak, u slučajevima  kada se odluči da kroz  roditeljstvo prolazi potpuno sama, čak i sa nepoznatim ocem, otvara dilemu da li je njen postupak sebičan i da li u želji da se ostvari kao majka, bez obzira na okolnosti, uskraćuje nešto detetu.

- Ako je ličnost majke dovoljno razvijena, ne bi trebalo da bude većih problema bez obzira na to što dete odrasta sa jednim roditeljem. Ako je roditelj srećan i zadovoljan, to se reflektuje na dete pa će i ono biti srećno i neće osećati nikakvu uskraćenost. Ali ako žena samohrani status doživljava kao nametnut, a ne kao „normalno“ stanje, i ako ne može da se pomiri sa tim da sa ocem deteta nema kvalitetnu vezu, ona nezadovoljstvo neminovno odslikava na dete i onda se njemu događa upravo ono što društvene predrasude diktiraju - mališan se oseća drugačije, uskraćeno, „obeleženo“ - pojašnjava Maša Valkanu.

Oni koji dobiju dete kada su već razvijeni kao osobe nemaju problema ni u porodičnim odnosima, ni sa stavom okoline. Naročito u prvoj godini života, kada je mališanu dovoljna samo jedna osoba koja mu je potpuno posvećena i koja zadovoljava sve njegove potrebe, odsustvo drugog roditelja se ne oseća.

-  Oko treće godine dete ulazi u Edipovu fazu pshiosocijalnog razvoja, a da bi se ta faza uspešno razrešila, potrebno je da na raspolaganju ima obe roditeljske figure - pojašnjava naša sagovornica. - U tim momentima zaista je potrebno da dete ima kontakt sa roditeljskim figurama oba pola. Dakle, ako je majka dovoljno zrela, posvećena i emotivno dostupna detetu, ne bi trebalo da bude većih problema u početnim stadijumima razvoja, ali već oko treće godine njemu postaje važan model partnerskih odnosa koje usvaja kako bi jednog dana moglo i samo da gradi kvalitetan partnerski odnos.

Naravno, to ne potire druge dileme koje se javljaju u ovakvim situacijama, a jedno od pitanja je: zašto jedna žena nije sposobna da ostvari kvalitetnu partnersku vezu do određenih godina? Da li je to stanje sa kojim se treba „pomiriti“, ili žena treba da radi na sebi s ciljem da u nekom trenutku ostvari kvalitetan partnerski odnos.

Na Zapadu je trend „svesnog samohranog roditeljstva“ otišao korak dalje, pa osim parova koji u bankama sperme nalaze donore za vantelesnu oplodnju i tako rešavaju problem steriliteta, sve više je žena koje na taj način dolaze do oca svog deteta. Mada se kod nas već od 2009. govori o otvaranju banke reproduktivnih ćelija, do sada Ministarstvo zdravlja nije izdvojilo sredstva za te namene. Iako je ovaj način dolaska do deteta veoma nekonvencionalan i u našoj sredini se na to gleda sa dosta predrasuda, ipak i kod nas ima žena koje odlaze u Makedoniju ili zemlje Evropske unije kako bi uz pomoć donora došle do deteta.

Ovo je potpuno legalan postupak, ali on ipak otvara brojne dileme, naročito ako se ima u vidu da se na ovaj način detetu uskraćuje pravo da zna ko mu je biološki otac. Jer, na to pitanje u ovom slučaju ni mama nema odgovor, a situacija može da se olakša, smatraju psiholozi, ako žena u međuvremenu nađe kvalitetnog partnera te dete na taj način dobije očinsku figuru. 

  

  

                                 

Jedan dobar roditelj ili dva loša?

 

Jedna britanska studija, koja je obuhvatila oko 2.000 žena, otkriva da je jedna od deset udatih žena stupila u brak zbog želje za majčinstvom, dok trećina onih koje nisu postale majke veruje da su propustile priliku da to budu jer su tražile „onog pravog“. Da se mnogo toga vrti oko roditeljskog instinkta pokazuje i podatak da 27 odsto neudatih žena pri izboru partnera kao značajan faktor uzima njegovu želju za decom i procene koliko će biti dobar otac. 

A da se ne isplati čekati savršenog muža po cenu dece smatra čak 64 posto ispitanica, koje tvrde da je jedan dobar roditelj bolji od dva loša.

 

 

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na sajtu Baby planeta

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Poljski pedijatar - Deset zapovesti za rod...
Niko ne može ostati ravnodušan na životnu priču Januša Kornjaka. Bio je pedijatar i pedagog. Pisao je dečje knjige i bor...
27
Vaspitanje = balans između kontrole i dava...
U vaspitanju je ključno postići upravo balans između kontrole i davanja izbora. Različite situacije zahtevaju različit o...
5
Molim, ne pušite pored moje dece (ili bilo...
Da budem jasna: Pušenje vas ne čini lošom osobom ili lošim roditeljem. Svi razumemo da neki ljudi vole da puše. Teško je...
5
Maleni moj, pre nego što kreneš u vrtić...
Neki dani će biti čudesni. Neki dani će biti teški. Neka dobri dani podstaknu tvoju strast prema učenju, ali ne dozvoli ...
4





Ja svoju decu vaspitavam da odu od mene
Gorko-slatka stvar majčinstva… Moramo se pobrinuti da mogu uspeti sami.
VIDEO: Kako beba doživljava lice sa maskom?
video
Pogledajte poznati eksperiment "Smrznuto lice" iz 1975. godine, koji se danas koristi kao standardni test za različite...



Anketa

Ime za dečaka
Ana RR

Koje ime vam se dopada?

Vanja (19%)

Novak (23%)

Mateja (28%)

Sergej (29%)


Ukupan broj glasova: 324

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here