Najčešća je preosetljivost na kravlje mleko, jer antitela kravljeg mleka prelaze u majčino mleko u obliku belančevina. Dakle, ako majka sumnja da kravlje mleko koje ona pije negativno utiče na dete, neka i mleko, i sve mlečne proizvode, posle dogovora sa lekarom izbaci iz svog jelovnika. Isto važi i za druge vrste hrane.

Uz mleko, najčešći krivci su jaja, narandže i pšenica. Pre nego li majka počne »detektivski« tražiti sumnjivu hranu, neka se pita da li je dete možda ispostavljeno nekoj drugoj hrani na koju je osetljivo – sok, prilagođeno mleko, ili vitamine i gvožđe.

Najbolja hrana za bebu je majčino mleko. To mleko sadrži relativno malo alergena, a istovremeno dete s njime dobija i antialergijske osobine. Antitela koja dete dobije s majčinim mlekom štite ga od nastanka atopijskog sindroma. S majčinim mlekom dobija i imunoglobine s antiinfekcijskim osobinama. Kada lekar utvrdi i testovima potvrdi alergiju kod vašeg deteta, nije neizbežno da prestanete dojiti. S odgovarajućom, pravilnom (čak i ako je veoma restriktivna) dijetom, možete i dalje uspješno dojiti vaše dete. Međutim, moraćete temeljno promeniti ishranu. Iznimnog je značaja da je vaša hrana usprkos ograničenjima punovredna. Majčino mleko u prvih šest meseci života nudi detetu sve što mu je potrebno za normalan razvoj.

Značaj dojenja

Moramo biti svesni da je majčino mleko detetova prva imunizacija.

Majčino mleko, kao i krv, sadrži mnogo elemenata koji vašem detetu pomažu u borbi protiv infekcija. Ono je »živa« tečnost koja sadrži velike zalihe belih krvnih ćelija koje se bore protiv zaraza čak i u dečjem probavnom traktu. Majčino mleko sadrži i veliku količinu proteina koje zovemo imunoglobini, čija je uloga borba protiv zaraza i parazita. Dok je dete još u materici, prima majčine imunoglobine preko posteljice (placente). Oni pomažu zaštititi dete od zaraza u prvim mesecima njegovog života, ali do devetog meseca polako nestaju iz tela. Tada detetovo telo počne proizvoditi svoje vlastite imunoglobine, ali je taj proces u prvim mesecima njegovog života veoma spor. Zato majčino mleko daje uvek novu zalihu imunoglobina koji štite dete. Što se tiče zaštite, majčino je mleko najbitnije upravo u prvim danima života, kada je novorođenče izloženo zarazama iz okoline.

Neki od tih imunoglobina deluju kao zaštitna boja ili omotač, koji štite unutrašnjost bebinih creva od opasnih bakterija. Poznato je da dojena deca u prvim mesecima života imaju mnogo manje problema sa prolivom (gastroenteritis) i oboljenjima creva nego deca, koja nisu dojena.

Majčino mleko svo vreme sadrži i antitela koja su uspešna u borbi protiv bakterijskih i virusnih zaraza. Zaustavljaju razvoj štetnih bakterija, te doprinose razvoju potrebnih bakterija (Lactobacillus bifidus) u detetovim crevima. U medicinskom žargonu kažu da dojena deca imaju puno zdraviju crevnu floru. Lekari su otkrili i to, da ima majčino mleko vrlo pozitivan uticaj na lečenje stomačnih infekcija kod deteta. Tako su npr. za vreme epidemije gripa dojena deca zaštićena već preko majčinog mleka, te zato puno manje oboljevaju, a ako već obole, brže ozdrave.

Ako majka i dobije neku štetnu bakteriju, njeno telo odmah proizvede antitelo koje preko njenog mleka zaštiti i dete.
Posredno je dojenje važno i kod sprečavanja alergija. Alergija na kravlje mleko i mlečne proizvode jedan je od faktora koji prouzrokuje respiratorna i gastroenterološka oboljenja u prvim godinama detetovog života. U prvim nedeljama se u dečijim crevima apsorbiraju u krv potencijalni alergeni i mogu da prouzrokuju jaku alergijsku reakciju. Majčino mleko sadrži određene elemente koji zaštite creva, tako da se potencijalni alergeni ne mogu apsorbirati u krv. Istina je da i majčino mleko može sadržavati potencijalne alergene, ali u puno manjoj količini. Ako je dete alergično na kravlje mleko a majka ga konzumira u velikim količinama, može da se desi da to mleko prouzrokuje alergijski napad. U tom slučaju pomoći će majčina dijeta, gde se iz ishrane potpuno, ili barem delimično, isključi kravlje mleko. Ako dete nije dojeno i pije adaptirano mleko, alergijski napad može biti veoma jak, jer takva mleka sadrže kravlje belančevine. Tada će dete morati preći na sojino mleko – ako nije i na njega alergično, jer je i soja jak alergen.

Izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz majčine ishrane pokazalo se uspešnim i kod dojene dece koju su mučili stomačni grčevi.

Prednost dugog dojenja alergične dece

Dojenje je vrlo važno za zdravlje deteta. Dojena deca su manje bolesna od dece, koja nisu dojena.
Alergolozi u literaturi i praksu ističu prednosti dojenja za alergičnu decu. Za svako dete, a posebno za alergično, je zato produžavanje dojenja sve do druge godine itekako preporučljivo.