ČLANCI

Oktobra 2009. organizovani su Ringerajini susreti u više gradova. Čitali ste reportažu iz Novog Sada i Beograda, a ovaj put pišemo o Zrenjaninu, Subotici, Nišu, Banja Luci i Baru.

• ČITAJ DALJE

...Tako sam ležala neko vreme i kontam kako je ovde tiho, ja sam očekivala neutešno urlanje i vrištanje, posle sam to komentarisala i Ivani, ona kaže da su sve na epiduralu.

• ČITAJ DALJE

I tako mi dođosmo na ovaj svet, ne bi li započeli najveću bitku života - koja je inače i najveća sreća koja može da zadesi nekoga!

• ČITAJ DALJE

U 11h su došli po mene i uključili mi indukciju, da ne zaboravim - moj porođaj je trebalo da bude prirodan bez epidurala jer sam ja bila veliki protivnik :))))

• ČITAJ DALJE

Mutna slika. Neki čudan hodnik. Toliko lica oko mene. Ko su ovi ljudi? »Gospođo! Gospođo!«. Otvaram oči. Spuštaju jednu bebu: »Ovo je vaš sin«... Spuštaju drugu bebu: »A ovo vaša ćerka«.

• ČITAJ DALJE

Anesteziolog me zasmejava, pita koliko imam kilograma i kaže "Laku noć Đina, lepo spavajte, vidimo se kad se probudite". Sećam se da sam skupljala snagu da kažem "Laku noć". To je poslednje čega se sećam iz sale.

• ČITAJ DALJE

Babica mi je na grudi stavila tek rodjeno, rozo, zdravo i rasplakano, MOJE dete, i sve je prošlo. Kao da mi je telo obamrlo, i više nisam osetila ništa, osim brige za to majušno stvorenje, i tog momenta su svi bolovi prestali.

• ČITAJ DALJE

Evo i sada kada ovo pišem samo mi je slika pred očima kako babica diže moju bebu i pokazuje i moje suzne oči od radosnica...uh!

• ČITAJ DALJE

Mislim da niko na svijetu nije bio srećniji nego ja kada sam prekročila prag bolnice pri izlasku.

• ČITAJ DALJE

Minuti kao godine, svi su skupljeni oko bebe nedaleko od mene, ništa ne govore, panika je prisutna, ja sam u nekom polusnu, polubunilu, poluočaju, vičem sebi: MORA BITI SVE U REDU! ...

• ČITAJ DALJE