Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Onda mi prilazi moj ginekolog i smirenim glasom mi kaže da se ne plasim da će sve biti u redu samo da će bebu poroditi iz trbuha. Tu babica koja me premesta na sto, me pita zašto sam se toliko ugojila i odmah sam znala da je i to bio jedan od problema.
Trudnoća savršena, nisam ni stigla da mislim da sam trudna, kolokvijumi, ispiti, predavanja, prođe devet mjeseci. Najveći strah tokom tih mjeseci mi je bio da on neće stići kada dođe vrijeme za porođaj, da će da me vode mama i tata, a da će on da propusti događaj.
Doktorka i sestra naležu na moj stomak i osećam kako se olakšanje širi telom. Gledam moju bebi kako se rađa. Plače. 11.31h. Stavljaju mi je na grudi i ona pronalazi moj pogled i, za nepoverovati, smiruje se u momentu. Kažem joj: “Hej, pa zdravo ti!”.
Anesteziolog me zasmejava, pita koliko imam kilograma i kaže "Laku noć Đina, lepo spavajte, vidimo se kad se probudite". Sećam se da sam skupljala snagu da kažem "Laku noć". To je poslednje čega se sećam iz sale.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
