Ako dete hoće da pretrči preko kolovoza van pešačkog prelaza, da se pentra po ogradi terase ili da gura prstiće u šteker, a roditelj ga zbog toga udari kako bi dete najbrže shvatilo da je takvo ponašanje nedozvoljeno (čitaj – opasno), to je svakako „u najboljem interesu deteta”.

Sigurno je i da su pojedini krivičari svojim stavovima u javnosti doprineli tome da pisci građanskog zakonika ne zalaze toliko u odnose roditelja i dece, niti u Krivični zakonik, koji jasno propisuje krivična dela nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja dece, za slučajeve kada telesno kažnjavanje vređa dostojanstvo deteta i nanosi mu telesne povrede.

Član 2.300 budućeg građanskog zakonika glasi: „Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih osoba. Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta. Oni mogu privremeno poveriti dete drugoj osobi samo ako ispunjava uslove za staraoca”.

„Roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja drugih osoba”, navodi se u članu 2.301 nacrta građanskog zakonika.

Zakonik neće dozvoliti zlostavljanje i zanemarivanje dece, što su i inače krivična dela propisana Krivičnim zakonikom.

– Naši predlozi su mnogo mirniji nego što su prikazani u javnosti – rekao je prof. dr Miodrag Orlić prilikom predstavljanja nacrta Zakonika u Udruženju pravnika Srbije.

U javnosti se već dugo govori o tome da država građanskim zakonikom prevaspitava roditelje. Stručnjaci su ukazali na opasnost od zabrane takozvanih vaspitnih ćuški, jer bi takva zabrana u praksi mogla dati vrlo široke mogućnosti maloletnicima da manipulišu svojim pravima i roditeljima.

– Samo ako bi se „vaspitni stil” roditelja dominantno sastojao u rutinskom fizičkom kažnjavanju, brutalnom postupanju, teškom ponižavanju, psihičkom terorisanju deteta, onda bi roditelj mogao da odgovara za krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe, ili za nasilje u porodici – rekao je za „Politiku” dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava i predsednik Udruženja pravnika Srbije, kada je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava povedena rasprava o novinama u budućem građanskom zakoniku.

Svaka povreda, teška ili laka, je krivično delo, podsetio je profesor. Međutim, ne može se kažnjavati baš svaki telesni zahvat roditelja u odnosu na dete, koji nije praćen povredom, a to je ono što se u polemikama naziva „vaspitnom ćuškom”.

– Tako nešto je potencijalno opasno kod nas, jer realno mnogi roditelji, verovatno većina, povremeno praktikuje vaspitni stil koji podrazumeva kažnjavanje u nekim drastičnim slučajevima koje je telesno, ali ne u takvom stepenu da bi se time učinilo krivično delo. To znači da bi većina roditelja, od momenta usvajanja takvog zakona, pre ili kasnije bila u sukobu sa njim, pa bi potencijalno bili izloženi i nekim porodično-pravnim sankcijama, koje bi mogle biti veoma neugodne, kao što su na primer nadzor centra za socijalni rad, ili čak oduzimanje deteta od roditelja u drastičnijim slučajevima. Siguran sam da bi to stvorilo ogroman prostor za velike zloupotrebe – rekao je dr Škulić.

Nacrt građanskog zakonika zabranjuje „kazne koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta”, a to se može široko tumačiti u praksi, jer su različita shvatanja o tome da li neki postupak roditelja vređa dostojanstvo deteta ili ne. Međutim, očigledno je da su stručnjaci za porodično pravo „spustili loptu” pred argumentima stručnjaka za psihu, u prvom redu psihoterapeuta Zorana Milivojevića koji je nizom tekstova i nastupa u medijima i na predavanjima ukazivao na opasnosti takve državne intervencije u porodične odnose.

Na kraju, i sudovi će zauzeti svoj stav o tome i ujednačiti sudsku praksu, onda kada građanski zakonik bude počeo da se primenjuje, a to će biti tek na jesen 2016. godine.

Milivojević: Komisija imala sluha za reakcije javnosti

– Veoma me je obradovala oduka komisije za izradu građanskog zakonika da iz konačnog predloga izostave mnoge veoma sporne teme, od zabrane roditeljskih „vaspitnih ćuški” do surogat materinstva. Članovi komisije su imali sluha za reakcije javnosti i potvrdili da se kod nas ipak može nešto promeniti nabolje – da se vredi boriti argumentima – kaže za „Politiku” psihoterapeut Zoran Milivojević.

Iako u pisanju građanskog zakonika nije prevladala ona struja pravničkog mišljenja koja zakone vidi kao sredstvo „prevaspitavanja” naroda, Milivojević navodi da je siguran da će se predlozi koje smatra nerazumnim i veoma negativnim, a tiču se odnosa roditelja i dece, pojaviti u predlozima drugih zakona.

– Najveću dobit od polemike oko vaspitanja dece vidim u tome što je javnost počela da se bavi ovom temom, tako da sada o njoj kolektivno više znamo – kaže Zoran Milivojević.