Škola nije nešto usput. Škola je glavni cilj. Foto: Freepik.com

/11 /11

I svi smo tu. Mi koji smo ispratili prvake. Direktorka. Pedagog. Psiholog. Učitelji.

Dobrodošlica. Veliki komad priče o nasilju. Dužnosti. Obaveze. Svi smo na istoj strani. Poziv na saradnju. Otvorenost za predloge. Neko? Bilo ko?

I kad su sve te manje važne teme gotove, jer bezbednost dece, poverenje u one čijim ih rukama predajemo, mi kao osnovni model svojoj deci i td., ne moraju baš sada, iskoči jedina tema koja privuče pažnju i izazva polemiku…

A satić smartić?

Kako mislite ne mogu da ih nose?! Pa mi smo satić kupili. I platili smo ga sto evra. Pa ne mogu ja sad sinu reći da ne može da ga stavi na ruku. Pa on će se toliko razočarati. Mislim, ko je vama kriv što ga niste kupili. Znam ja da je on uvek pod nadzorom. Smartić odvlači pažnju? Koja je poenta ako stoji u rancu? Ali, evo, ja ne znam kako da mu zabranim.

Prvi dan. Prvi roditeljski. I već prvo suprotstavljanje pravilu, uspostavljenom zbog dobrobiti naše dece i uprkos tome što će sedamnaest sekundi biti tužni što u školu ne nose satić smartić. Od sto evra.

Dragi mi (roditelji),

U školu se dolazi na vreme jer gledate u svoj sat.

Ne puši se u školskom dvorištu.

Ne preseca se put deci drugog odeljenja, onda kad ste vi već ispratili svoje dete.

Ne daju se knjige učiteljici u kesi da ih ona nosi, dok dete ima svoj ranac i dve sveske u njemu.

Kaže se dobar dan.

Ne ulazi se sa psom.

U školu se ulazi kao u bilo koju instituciju koja ima svoj pravilnik o oblačenju, a i mi svest o tome kako treba.

Priredba traje i nakon što vaše dete završi recital, pa i druga deca žele da ih čuju.

Kada u redu pozdravljate drugare iz vrtića, pozdravite i ostalu decu koja stoje sama, odmah tu do vas.

Škola nije nešto usput. Škola je glavni cilj.

I kada se prema njoj budemo odnosili ljubazno i sa poštovanjem, kada polazak u školu budemo doživljavali kao praznik, svečanost, kada budemo uvažavali sve ono što škola jeste, ona će nam vratiti istom merom. A mi ćemo grliti male ljude, ljubazne i solidarne, kulturne i vaspitane, onakve kakvi još imaju šansu da budu.

Sa ili bez sata.

Ali sa kompasom!

Srećno!

Autor: Maja Radović