/11 /11

To su pravila kojih treba da se pridržavaju roditelji dece koja pate od alergije na prašinu.

A takvih je sve više. Prema nekim procenama, svako četvrto dete u Evropi spada u tu kategoriju. Alergije, koje su nekada bile sezonski i prolazni problem, prerasle su u pravu noćnu moru. Postoji čitav niz razloga zbog kojih nezadrživo raste broj dece koja pate od alergija.


Alergije i nasleđe



Već u prvim mesecima života srećemo se s alergijom na namirnice, npr. belančevine kravljeg mleka, kasnije na ribu, jaja, čokoladu, kikiriki, jagode i drugo. U tom životnom periodu srećemo se s alergijama na bebinu kozmetiku, deterdžente i pelene.


Alergija se manifestuje na razne načine. Najčešće su to kožne manifestacije kao što su ekcem, urtikarija ili otoci usana, otoci očnih kapaka, a može doći i do gušenja kao težeg oblika alergije. Vremenom, alergijski odgovor evoluira, sada izazvan inhalacionim alergenima kao što su polen, grinje, duvanski dim i drugi zagađivači vazduha. Tada se alergija manifestuje rinitisom. Iz nosa stalno curi bistra sekrecija, nos je crven i svrbi, a kijanje je učestalo. Često su i oči crvene i suzne. Isti alergijski proces zahvata i donje disajne puteve. Tada govorimo o opstruktivnom bronhitisu. Ako se ne leči, vrlo brzo prelazi u bronhijalnu astmu. Taj put je poznat kao alergijski marš, objašnjava dr Spomenka Mihić-Simović, pedijatar u „Slaviji medic“.


U Evropi se u 80 odsto slučajeva astma javlja pre šeste godine života. Na pojavu alergija utiču kako genetski faktori, tako i faktori sredine u kojoj živimo. Na ove prve ne možemo da utičemo. Ako su majka ili otac alergični, dete ima za 80 odsto veće izglede da i samo pati od alergije. Da li će se razviti alergija, zavisi od životnih okolnosti i okruženja u kojima dete živi. Danas je sve manje porodica sa dvoje i više dece, a studije pokazuju da deca jedinci češće boluju od alergija. Kako to? Ta deca su prezaštićena i nisu izložena opasnosti od infekcija, pa ne podstiču dovoljno svoj imunološki sistem.


Opasna higijena


Deca ne treba da žive pod staklenim zvonom. Treba da se druže sa svojim vršnjacima, da idu u vrtiće, da žive normalnim životom.


Počnite od podoja


Da li nešto može da se preduzme? „Lekari preporučuju da majke što duže doje decu, a naročito je važan onaj prvi podoj još u porodilištu i prvo mleko koje se zove kolostrum. Roditelji treba da omoguće deci da žive i rastu u zdravoj sredini, bez duvanskog dima, da jedu zdravu hranu, bez pesticida i konzervansa i, kada su deca bolesna, da se lekovi daju samo kad je to zaista potrebno“, ističe doktorka Mihić-Simović.


Kod prve sumnje na alergiju, bilo da se radi o ekcemu, urtikariji, nespecifičnoj ospi po telu, upornom rinitisu, otežanom disanju, zviždanju i šištanju u plućima , treba se obratiti alergologu. On će da uradi alergološko testiranje – kožne probe na nutritivne i inhalacione alergene, da ispita imunološki status deteta analizom krvi i, ako se radi o respiratornoj manifestaciji alergije, uradi i spirometriju, dodaje pedijatar.


Kućni alergeni


Ali, ako nismo preduzeli sve ove preventivne mere, da li alergičnom detetu možemo da obezbedimo život u idealnim uslovima? Danas se trudimo da naš dom ima što bolju izolaciju, a to nije dobro.


– Kuća koja je potpuno zapečaćena idealno je mesto za grinje, koje se hrane mrtvim ćelijama kože, peruti i kose. Njihov mikroskopski sitan izmet, koji se nalazi u vazduhu, pored polena, jedan je od glavnih uzroka astme i rinitisa – kaže doktorka Mihić Simović – ako roditelji ne mogu da zaštite dete od kontakta sa spoljnim alergenima (polenom), mogu da ih zaštite od onih koji se nalaze u domaćinstvu, to jest, od grinja i buđi. Nikad nećete uspeti da potpuno eliminišete grinje iz svog doma, ali njihovo prisustvo možete da svedete na najmanju moguću meru.

4. novembar 2010.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs