/11 /11

Ova vrsta lekova može da utiče na razvoj imunološkog sistema novorođenčeta na način da uništi i dobre i loše bakterije u crevima.

Testiranja sprovedena na laboratorijskim miševima pokazala su da se rast imunoloških ćelija koje štite jedinku od bolesti pluća kod beba prekida u trenutku kad njihove majke počnu da uzimaju antibiotike širokog spektra.

Ranija istražvanja sprovedena na ljudima pokazala su da antibiotici mogu da utiču na razvoj bebinog imunološkog sistema tako da unište i dobre i loše bakterije u crevima.

"Želeli smo da ustanovima na koji način se ovo događa i da otkrijemo postoje li mehanizmi kojima bi se taj proces sprečio", rekao je rukovodilac studije Hiteš Dežmuh iz Dečjeg bolničkog centra u Sinsinatiju, u izjavi za britanski Independent.

"Za potrebe istraživanja miševima smo davali dva ili tri najčešće prepisivana antibiotika u neonatalnom razdoblju, četiri do pet dana pre porođaja. Ljudima se obično daju antibiotici 48 ili najviše 72 sata pre porođaja, dakle sličnost je približna. Pokazalo se da davanje antibiotika miševima utiče na prekid razvoja limfoidnih ćelija u plućima fetusa, a oni su važni jer štite od infekcija i upale pluća koje uzrokuju razni virusi ili gljivice", objasnio je Dežmuh.

Antibiotici se rutinski daju ženama koje su se porodile carskim rezom da bi se sprečila potencijalna infekcija, a u nekim slučajevima i nakon vaginalnog porođaja zbog zaštite od potencijalno smrtonosnih bakterija iz grupe B streptokoka (GBS).

Ljudskom imunološkom sistemu za potpuni razvoj je potrebno oko godinu dana, što znači da njegovo slabljenje u razdoblju dok se beba još razvija može biti dugoročno, čak i permanentno, upozorio je Dežmuh.

On i njegovi kolege najavili su kliničku studiju čiji će cilj biti da se ustanovi koliki su bezbednost i dobrobit za majku i novorođenče ukoliko se upotreba antibiotika ograniči.

I mnoga novorođenčad u odeljenjima neonatalne intenzivne nege dobijaju antibiotike kako bi se zaštitili od GBS-a, vodećeg uzroka infekcija sa smrtonosnim ishodom kod tek rođenih beba.

Preterano korišćenje antibiotika u ranoj fazi života moglo bi da objasni zašto se kod nekih ljudi kod kojih nema očiglednih genetski rizičnih faktora kasnije u životu razviju astma ili druge plućne bolesti, objasnio je Dežmuh.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu Science Translational Medicine.

Izvor: N1