/11 /11

I ja bih želeo da volim
Kao majka i sestra, ili voljena žena
Nežno i toplo i večno, za sva vremena
Da imam lakoću i ljubav ptice
I majčino srce-srce lavice

Ali nama, očevima, to nije dato
Ne može tako bato
Ni-na,na-na, kuco i maco
I zlato umiljato

Kad otac voli sina
To mora biti veliko kao planina
Ko Tara od Zaovina do Bara
I više i šire, dokle god ima
Pa da se meri vekovima
I hiljadama milja
I milionima vagona i tona

I sve to da se sabije i smesti
U onu malu fioku ispod levog pleća
Gde se pakuje ljubav i tuga i sreća
I da opet ostane mesta
Bar za još dvesta
Sinova i kćeri, unuka i praunuka
I svakog poroda i roda
Ako Bog da

Kad otac voli
Ponekad može i da boli
Da bude ljuto i grubo kao sukno
Kabasto, ćoškasto i četvrtasto
Da škripe kosti, Bože oprosti
Da od dečaka, stvori junaka
Što se ne boji ni vatre, ni vode, ni mraka
A onda i vuka samotnjaka….
Ako zatreba, a često zatreba
Vojnika, mučenika,božijeg raba….
Život je zver što stalno vreba
Zver, licemer i baraba

A tako sam želeo
Da se u njega ušunjam, pritajim
I budem deo tvoga bića
Od dečačića, pa do mladića
I dalje….i mnogo dalje
Da trpim tvoje poraze
I slavim pobede i medalje
Da se blesimo i šljapamo
Po kiši, bari i blatu
Da me pamtiš ko oca
Ali i kao tatu

 

Stihove napisao: Rade Petrović

Preuzeto sa: Duda.rs