/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Kada je reč o tiku
Na postojanje poremećaja ukazuju žmirkanje ili pravljenje grimasa koje se ponavlja, kao i pokreti neprimereni situaciji (npr. učestalo plaženje jezika). I nevoljno ispuštanje glasova i psovke koji se ne mogu dovesti u vezu sa temom razgovora, ali i nakašljavanje i oponašanje životinjskih glasova ukazuju na postojanje tika.

Nije opasan
Često su tikovi prolazni i nestaju već posle nekoliko nedelja ili meseci. Oko 50 odsto dece koja imaju tikove pre 18. godine više ne ispoljavaju simptome. Ako dete veoma pati zbog tikova ili ako poremećaj traje duže od godinu dana, treba potražiti savet lekara.

Kako nastaju
Tikovi se uglavnom javljaju u dečjem uzrastu - uglavnom pre 18. godine života. Naučnici pretpostavljaju da se iza ovog poremećaja krije oboljenje mozga, ali još nije definitivno utvrđeno šta je pravi uzrok. Primećeno je da se ovaj poremećaj javlja među članovima jedne iste porodice, ali nauka još nije uspela da genetskim testovima dokaže njegov nasledni karakter.

Šta ih izaziva
Za razliku od epileptičnih napada, tikovi nisu trzaji koji se javljaju iznenada i neočekivano, već uglavnom dolaze do izražaja kada je dete pod stresom. Ono oseća kada će tik nastupiti i ponekad nakratko čak može i da ga zaustavi. Međutim, potiskivanje tikova uglavnom uzrokuje njihovo pojačano ispoljavanje. Tada dete tik doživljava kao olakšanje i opuštanje.

Lečenje
U okviru kognitivno-bihejvioralne terapije pacijenti uče da se ophode prema poremećaju. Ako su tikovi veoma izraženi, lekari često prepisuju lekove - neuroleptike, koji se, recimo, daju obolelima od šizofrenije, a u ređim slučajevima antidepresive. Lekovi počinju da deluju već posle nekoliko dana i bar delimično suzbijaju tikove.

Da li je tik uvek psihički poremećaj
Ne. Jednostavniji oblici, kao što su stalno nakašljavanje ili žmirkanje, ne predstavljaju psihički poremećaj i ne otežavaju svakodnevni život obolelih. Međutim, tikovi sa više simptoma, npr. ako dete istovremeno ispušta glasne zvuke, mogu da se jave zajedno sa oboljenjem prisilnih radnji ili poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).