Živimo u trećem mileniju, u dobi medija, kojih je svakim danom sve više. Na detetovo ponašanje uz roditelje i širu porodicu, takođe osetno utiče još uvek najpopularniji medij: televizija. Znate već: Teletabisi, Simpsonovi i slične stvari. Verovatno su se i vaša deca oduševljavala gledajući neku od humorističkih serija ili sapunica, koje inače nisu namenjene deci, ali su među njima veoma omiljene.

Razumljivo je da svako dete danas želi gledati televiziju, ali upravo roditelji su ti koji mogu nadzirati i do neke mere ograničavati to njihovo ponašanje. Pogledajmo kako TV može uticati na predškolsko dete. Možda ste nekad promatrali vaše dete kada mu je pogled bio »prilepljen« za ekran. Izgledalo je kao da je tada u nekom drugom svetu: zuri u ekran, pažljivo prateći događanja na njemu, ne obazirući se na okolinu. Ako tada pokušamo privući njegovu pažnju, možemo naići na vrlo burnu reakciju, čak i plač.

Psiholozi su mišljenja da je gledanje televizije za predškolsko dete fizički veoma naporna aktivnost. Tada su mu, naime, napeti svi mišići, ubrzan mu je rad srca, a telo mu je usprkos tome pasivno. Ubrojani su i svi telesni i umski procesi, što dovodi do nekakvog stresa, uznemirenosti, što je za dete izuzetno naporno. Svakako se radi o vrlo intenzivnom doživljavanju, koje predškolsko dete može podneti samo u manjem obimu.

Pored fizičkog uticaja na detetov razvoj, ne smemo zanemariti ni uticaj televizije na psihički razvoj. Naime, kada dete napuni tri, četiri godine, već je sposobno vrlo dobro posmatrati odrasle oko sebe i oponašati njihovo ponašanje. Iz toga možemo zaključiti da je isto tako sposobno poistovetiti se sa TV junacima, posebno onim popularnim, i takođe oponašati njihovo ponašanje, ma kakvo bilo. Ono što dete vidi na televiziji može mu postati uzor – npr. posle gledanja emisije sa nasilnim sadržajem može se i samo početi ponašati tako, iako još ne razume zašto. Isto tako emisija sa nenasilnom, prijatnom tematikom, takođe utiče na njegovo ponašanje – u tom slučaju u pozitivnom smislu.