DETALJI

 

Ringerajin korisnik: Gagi

Ocena porodilišta: 4

 

Komentar ocene: Sve je bilo u redu, samo su im kupatila užasno prljava i smrdljiva

 

Evo da i ja napišem svoju priču:
 
Napisaću samo prvi porođaj zato što mi je bio jako težak. Vece 13. 02. 2005 protekao mi je uobičajno sa mojim mužem kod kuće. Kartali smo se sa svekrvom jer sam tu noć spavala kod nje. Zezali smo se i nista nije slutilo da ću se tu noć poroditi. Negdje oko 01. 30 me je probudila bol u stomaku i leđima kao kada treba da dobijem menstruaciju, odem ja do kupatila da piškim i vidim da mi je krenula krv znači izašao mi je sluzavi čepić.

Budim ja muža i govorim moramo da idemo beba je izgleda krenula. Ustajemo mi sa nama i svekrva i kažem ja njima prvo cu da popijem kavu i da zapalim pa tek onda da idemo. Obučem se ja uzmem torbu i u auto i na Paprikovac.

Stignemo mi u bolnici a u hodniku takva hladnoća nisam znala da li se tresem od hladnoće ili od straha. Molim Boga da idem kući jer me je strah paralizirao. Dođe sestra pita šta trebamo ja kažem da mi je izašao čep i da me bole leđa... Prima ona nas, ja na pregled a ja otvorena šest prstiju i zove doktora da idem u rađaonu a rađaona u prizemlju.

Dok je doktor došao dali su mi klistir koji je bio meni neugodan i sestra me obrijala ali nije imala potrebe jer sam se brijala kod kuce. Uh i sada mi je loše kada pričam o tome...Siđemo mi dole A do mene već leži jedna žena s kojom sam kasnije ležala u sobi. Sto nasred sobe mračno kao u horor filmovi. Kontrakcije svakih tri minuta mene boli,grčim se, povraćam, vrti mi se u glavi, žena do mene vrišti totalni kolaps. Žena se porodi, odvedoše je u sobu, ja ostala sama suze mi idu na oči od bolova i mislim u sebi O Bože šta sam toliko zgriješila da me ovoliko boli.

Dolazi sestra uključuje mi drip, bol je sve veća i jače opet odoše ja sama... Osjetim dole nesto mi izlazi zovem sestru, ona dolazi kaže ova se sama porađa i smiju se. Probuše mi vodenjak nekom velikom iglom. Ja se napinjem sestra mi legla na stomak gubim dah ne mogu disati... Napnem se jos jedanput i Ana moja izlazi sunce moje drago kada sam je vidjela nisam prestajala plakati od dragosti... Odnose Anu na kupanje na mjerenje... meni vade posteljicu i odoše popiti kavu meni se rana ohladila i nakon deset minuta me šiju bez anestezije... mene boli užas jedan.

I sve završi konačno i vode mene i Anu u sobu. Kada smo došli u sobu i gledam svoju bebu i gledam kroz prozor a vani snijeg pada samo tako. Tata ljubi svoje djete i mene i plače od dragosti. Odnesoše djete i ja zaspem. Spavala sam dobrih 12 sati... kada sam se probudila donose mi djete na podoj, nije htjela odmah da sisa vec sutradan. Mene rana boli ona neće da sisa, ja ne mogu ništa jesti. Sutradan kada smo trebali krenuti kući stavim djete na sisu da vidim hoće li sada da sisa srećom htjela je a da nije htjela ne bi me pustili kući dok ne uspostavim laktaciju. Došli moji po mene, muž donio stvari za djete, odjecu, dekicu. I ja idem kući sva sretna što je konačno sve završilo...

Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!