/11 /11

Poznato je da se deca razlikuju. Neki od njih su pedagoški zanemareni, neki imaju poremećaje koji se odražavaju hiperaktivnošću, dok drugi testiraju granice do kojih mogu da idu, tuku drugu decu, prave razne probleme. Kod ovakve dece, kod koje priča i razgovor ne pomažu, najbolje rešenje je "metoda sputavanja".
 
Agresivni period ponašanja je normalan u dobi od 3 do 5 godine, i povezan je sa detetovim razjašnjenjem granice između sopstvenog "ja", njegovih želja i sveta oko njega.
 
Kada je dete još uvek malo, treba da oseti da su odrasli jači, da može da se osloni na njih, da će ga oni štititi od drugih, ali i od njega samog. 
 
Roditelj u toj dobi mora da pokaže da je autoritet. Najčešća greška je kada roditelj smatra da sa detetom mora da bude prijatelj i da kazna bilo koje vrste može da povredi dete.
Svaki autoriter je bolji od prepuštanja deteta da se samo vaspitava.
 
Dete koje nije dobilu čvrstu podršku od odraslih u tom osetljivom dobu, oseća se nelagodno i nastavlja da "luta" u budućnosti. Često se susreće sa odbijanjem, a po nekad zna i da prekrši zakonske okvire kada odraste.

Iako je dete samo dete, sa njim treba razgovarati otvoreno. Ako pokaže agresivnost ili počne da se ponaša izvan kontrole, potrebno je da mu otvoreno kažete: "Ja sam imao isti problem, na kraju sam ga ovako rešio. Sve je u redu, osloni se na mene!"

Ukoliko razgovor ne pomaže roditelji, da bi vaspitali agresivno dete, često pribegavaju dvema opcijama:

Fizičkom kažnjavanju: zagovaraju pravilo da je "batina iz raja izašla"

Ili zastrašuju dete: "Sad će doći čika policajac itd.."

Ne zna se šta je gora opcija od ove dve "vaspitne" metode.

Kada je dete agresivno i prelazi sve dozvoljene granice, smatra se da je razlog takvog ponašanja majka. Dete ne može da preživi bez majke i sve kreće od nje. Ukoliko je majka bila ili jeste nervozna, nezainteresovana, smatra se da će dete da ispolji neki vid agresivnosti. Stoga jedino majka može da deluje na njega i da "izleči" njegovu agresivnost i neposlušnost.

Izvor: stil.kurir