Image: shutterstock

/11 /11

Međutim, definicije “najboljeg” uveliko se međusobno razlikuju ili ostaju na opštim izjavama poput: da se snađe u životu, da bude uspešan…

Postoje neki primeri odnosa koji prema detetu nisu podsticajni ni motivišući, pa tako ne doprinose uspehu deteta, pa time ni ostvarenju roditeljskih želja:

1. Previsoki zahtevi

 
Savršeno uredna soba, uspeh u sportu, uspešno sviranje instrumenta, učenje stranog jezika, napisani domaći zadaci, dobrovoljno nahranjen kućni ljubimac…

Savršeno dete. Postoji li takvo? I koliko dugo će takvo ostati?

Većina dece (kao i odraslih) ne rade sve pravilno, sa voljom, ali ipak mogu puno toga dobrog da urade. Roditelji koji o tome ne razmišljaju i koji očekuju previše, šalju dete u “motivacijsku klopku”. Dete počinje da razmišlja na sledeći način: “Kad moji roditelji ionako nisu zadovoljni ni sa čim što radim, mogu to sve i da napustim.” Dakle, uspeh više ne znači radost za demotivisanu decu, odnosno za decu kojoj se postavljaju previsoki zahtevi.

2. Neprestano prigovaranje

 
“Mogla bi malo da se igraš sa sestrom umesto da to radiš sama! Zašto nisi do kraja pospremio sobu? Lego-kocke se spremaju u kutiju, a ne u korpu!”…

Nije li bolje da dete bar donekle pospremi sobu, nego da je uopšte ne pospremi? Neprestana kritika nepovoljno deluje na decu, uništava njihovu volju za učenjem i stvaranjem. Ako roditelji neprestano sve znaju najbolje, zašto bi se dete uopšte trudilo?

3. Manjak poverenja

 
“Pazi kako hodaš! Ne penji se tako visoko! Jesi li stvarno dobro zaključao vrata?”

Kako dete može da veruje u sebe, ako mu ne veruju roditelji? Neprestana ispitivanja i upozorenja znak su nedostatka poverenja, što negativno utiče na samopouzdanje, a onda posredno i na uspeh.

4. Neprestana upoređivanja

“Sara je bolja u matematici od tebe. Marko je najbolji u karateu…”

Takve i slične izjave najčešće će povrediti dete. Dete je neprestano izloženo upoređivanju. Svuda gde se meri uspeh, postoji i upoređivanje- u školi, sportskom klubu, u muzičkoj školi… Upravo zbog toga u roditeljskom domu dete treba imati mir. Treba da oseti da je voljeno jednostavno zbog sebe samog, nezavisno od toga da li nešto može ili zna, bolje ili lošije od drugih.